Na zahtev tužioca, sudije skinule pečat sa optužnice protiv Stojana Župljanina i uputile nalog za njegovo hapšenje vlastima BiH u Sarajevu, koje treba da ga proslede u Banja Luku. Zajedno sa Radoslavom Brđaninom i generalom Momirom Talićem, Župljanin je kao bivši član Kriznog štaba i šef regionalnog Centra službi bezbednosti optužen za genocid u Bosanskoj Krajini

Vlada u Banja Luci, prema informaciji premijera RS Mladena Ivanića, ima nezvaničnu informaciju da se optuženi ratni zločinac Stojan Župljanin, posle beogradskog raspleta "slučaja Milošević, sklonio u Rusiju ili Kinu

Nakon najave Miće Stanišića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, da će dobrovoljno doći u Hag, u Tribunalu je skinut pečat sa optužnice kojom ga tužilaštvo u 10 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske sproveden je danas poslijepodne u Pritvorsku jedinicu UN u Hagu, potvrđeno je u Tribunalu

Ministar unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba pojavio se prvi put pred Tribunalom bez branioca i izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od 10 tačaka optužnice za zločine koje su 1992. počinile policijske snage pod njegovom kontrolom i komandom.

Na konferenciji o stanju u postupku, Mićo Stanišić izneo svoju verziju “mesta i okolnosti dobrovoljne predaje.” Rano za nagađanja o vremenu početka suđenja bivšem ministru unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba

Zahtev da se zaustavi izvršenje odluke o privremenom oslobađanju optuženog i odobri podnošenje žalbe. Odbijen zahtev za privremenim oslobađanjem Ljube Boškoskog i Johana Tarčulovskog

Zaključujući da u slučaju privremenog oslobađanja Miće Stanišića tužilaštvo nije dokazalo da je Pretresno veće počinilo "očigledne greške", Žalbeno veće je odbilo svih šest osnova žalbe na odluku od 19. jula 2005.

Početak suđenja Mići Stanišiću, prvom ministru policije u ratnoj vladi bosanskih Srba, očekuje se između marta i jula ove godine

Pretresno veće u predmetu protiv bivšeg ministra policije RS naložilo optuženom da se sa privremene slobode vrati u Pritvorsku jedinicu UN, kako bi prisustvovao raspravi o njegovom pravnom zastupanju, koja je zakazana za 6. maj ove godine

Pretresno vijeće pozvalo Miću Stanišića da još jednom razmotri svoju odluku o samozastupanju i najavilo da će do kraja sedmice održati novu raspravu na kojoj će biti odlučeno da li će se optuženi braniti sam ili uz pomoć dosadašnjeg ili novog pravnog zastupnika

Tužilaštvo Haškog tribunala ukazuje da je hapšenje Stojana Župljanina dokaz da su preostali begunci od međunarodne pravde "na dohvat ruke" srpskih vlasti i izražava nadu da će se uhapšeni ubrzo naći u Pritvorskoj jedinici UN, a da će ga uskoro slediti i preostala trojica begunaca: Karadžić, Mladić i Hadžić

Posle hapšenja u Pančevu i desetodnevnog nastojanja da lažnim predstavljanjem izbegne transfer u Hag, Stojan Župljanin je jutros prebačen u Pritvorsku jedinicu UN u Sheveningenu

Na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala Stojan Župljanin iskoristio pravo da izjašnjavanje o navodima optužnice odloži za 30 dana. Lažno ime mu je, tvrdi Župljanin, bilo "jedina zaštita", nakon što je politički i policijski vrh Srbije "odlučio da likvidira" preostalu četvoricu begunaca od međunarodne pravde

Tužilaštvo će tražiti spajanje optužnica protiv Miće Stanišića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova RS i Stojana Župljanina, načelnika Centra službi bezbednosti u Banja Luci. Obojica se terete za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini 1992. godine

Tužilaštvo traži spajanje predmeta Miće Stanišića i Stojana Župljanina i izmenu optužnice. Optužba namerava da odustane od optužbi za zločine u šest od trinaest krajinskih opština za koje se tereti Župljanin, kao i za razaranja sela i gradova koja nisu opravdana vojnom nuždom i uništavanje verskih objekata

Nakon što je 23. juna na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana, Stojan Župljanin se danas izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 12 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine u Bosanskoj Krajini počinjene između 1. aprila i 31. decembra 1992. godine

Stojan Župljanin i Mićo Stanišić izjasnili se da nisu krivi po novim tačkama zajedničke optužnice za zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima tokom 1992. godine

Stojan Župljanin traži da se njegov predmet spoji sa predmetom Radovana Karadžića i obrazlaže da se obe optužnice odnose na "istu kriminalnu nameru", učešće u "istom zločinačkom poduhvatu", a delom i na "istu bazu zločina"

Mićo Stanišić se protivi zahtevu Stojana Župljanina da se njihov predmet spoji sa predmetom Radovana Karadžića. Zahtev nije u skladu sa interesima pravde i pravima optuženog, tvrdi odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova vlade bosanskih Srba

Mada prihvataju da su dela za koje se terete Žaupljanin, Stanišić i Karadžić bila deo istog “zajedničkog plana” nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata iz velikih delova Bosne i Hercegovine, sudije zaključile da spajanje njihovih predmeta ne bi bilo u interesu pravde zbog “značajno šireg raspona” optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske

Većinom glasova sudije uskratile Župljaninu i Karadžiću mogućnost da se žale na odluku Pretresnog veća kojom je odbačen njihov zahtev za spajanje predmeta i zajedničko suđenje

Početak suđenja ratnom ministru unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba Mići Stanišiću i tadašnjem načelniku Centra službi bezbjednosti u Banja Luci Stojanu Župljaninu zakazan za 31. avgust ove godine

Mićo Stanišić i Stojan Župljanin ne prihvataju presuđene činjenice o bazi zločina i smatraju da o tome mogu razgovarati samo ukoliko tužilaštvo odustane od optužbe za udruženi zločinački poduhvat. Tužilac taj zahtjev odbrane tumači kao "ucjenu"

Predraspravna konferencija u predmetu Miće Stanišića i Stojana Župljanina zakazana za 4. septembar. Tužilac će uvodnu reč izložiti deset dana kasnije

Na predraspravnoj konferenciji Pretresno veće potvrdilo da suđenje Mići Stanišiću, ministru unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba i Stojanu Župljaninu, bivšem načelniku Centra službi bezbednosti u Banja Luci, počinje u ponedeljak 14. septembra

Uvodnom rečju optužbe otvoreno je suđenje Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, nekadašnjim visokim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u okviru kojeg su policijske snage pod njihovom komandom i kontrolom počinile brojne zločine širom BiH

U nastavku uvodne reči na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optužba najavila da će u dokaznom postupku pokazati da je uloga policije čiji su visoki zvaničnici bili dvojica optuženih, bila od ključnog značaja za ostvarenje udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio "oslobađanje" velikih delova Bosne i Hercegovine od nesrpskog stanovništva

Prvi svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, američki istoričar Robert Donja, tvrdi da je policija imala "integralnu ulogu" u ostvarenju političkih ciljeva bosanskih Srba – stvaranju samostalne srpske države na teritoriji Bosne i Hercegovine

Američki istoričar Robert Donja odbacuje tvrdnje branioca bivšeg ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića da njegovim ekspertskim izveštajima nedostaje "šira slika" događaja u Bosni. On ističe da mu je cilj upravo bio da konkretne ljude i događaje iz optužnica "odredi u širem istorijskom kontekstu"

Lokalni bošnjački političar iz Kotor Varoši opisao godinu zatočeništva u improvizovanom zatvoru koji je obezbeđivala policija bosanskih Srba i kaže da mu "nije bilo logično ništa što se dešavalo u to vreme i na tom prostoru"

Na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba svedočile dva žrtve silovanja u Kotor Varoši. Jednu od njih, u poodmakloj trudnoći, iste noći silovala su dva stražara zatočeničkog objekta u lokalnoj pilani

Bivši policijski inspektor, bosanski Hrvat, na suđenju policijskim zvaničnicima bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, opisao kako su ga kolege policajci redovno prebijali tokom šestomesečnog boravka u više zatočeničkih centara

U svom trećem iskazu pred Haškim tribunalom Mirzet Karabeg, bivši predsednik Izvršnog veća opštine Sanski Most, a potom i zatočenik logora Manjača i Betonirka na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu još jednom potvrdio da je bio redovno zlostavljan tokom pet meseci boravka u zatvorima bosanskih Srba

Bivši zatočenik logora Manjača na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba opisao torturu kroz koju je prošao tokom zatočeništva i istakao da to ne krivi obične policajce već "kreatore fašistodne politike uništenja"

Svedočeći na osnovu obavezujućeg sudskog naloga, funkcioner Srpske demokratske stranke iz Kotor Varoši na suđenju bivšim policijskim čelnicima bosanskih Srba potvrdio da je specijalna policijska jedinica iz Banja Luke učestvovala u preuzimanju vlasti u ovoj opštini. Po nevoljnom svedoku optužbe svi narodi u BiH su želeli vlast i da je bilo "pitanje trenutka ko će to prvi da uradi"

Funkcioner SDS iz Kotor Varoši kaže da je, kao predsednik opštinskog Kriznog štaba, nakon ubistva više nesrba u dvorištu lokalnog Doma zdravlja, od optuženog Stojana Župljanina zatražio da "spreči samovolju" pripadnika specijalnih jedinica Centra službe bezbednosti Banja Luka koji su počinili taj i druge zločine

Odluka da Hrvati i Muslimani koji su napuštali Kotor Varoš 1992. godine, ne mogu da sa sobom ponesu više od 300 nemačkih maraka, doneta je kako bi se oni "zaštitili od pljačkaša", tvrdi tadašnji predsednik SDS i Kriznog štaba Kotor Varoši

Penzionisani pukovnik VRS na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu tvrdi da su neidentifikovani pripadnici paravojnih jedinica počinili najveći broj ubistava u opštini Sanski Most, a da je vojsci i policiji bilo "nemoguće" da ih u tome spreče

Penzionisani pukovnik VRS na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu tvrdi da tokom 1992. godine policijske jedinice u Sanskom Mostu nisu bile pretpočinjene vojsci kao što odbrana nastoji da dokaže

Branioci bivših čelnika policije bosanskih Srba tvrde da je Krizni štab Kotor Varoši imao punu nadležnost nad funkcionisanjem policije u toj opštini, dok bivši predsednik Štaba tvrdi da su odluke donošene uz opštu saglasnost svih članova, među kojima su bili i čelnici lokalne policije

Uprkos drastičnom broju ubistava i razbojništava u Sanskom Mostu od proleća do kraja 1992. godine, policija nije podnela nijednu krivičnu prijavu za zločine koji se navode u optužnici protiv policijskih čelnika bosanskih Srba - tvrdi tadašnji opštinski javni tužilac

Opštinski tužilac iz Sanskog Mosta ne zna da li je policija 1992. godine učinila išta da spreči i procesuira "grupu naoružanih i pijanih muškaraca koji su pucali ispred zgrade suda" tokom izricanja presude lokalnom Srbinu za ubistvo

Odbrana bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka Stojana Župljanina tvrdi da policija u Sanskom Mostu 1992. godine nije mogla da hapsi počinioce zločina nad Hrvatima i Muslimanima zbog pritiska pripadnika paravojnih jedinica, koji su bili "strah i trepet"

Nekadašnji veslački reprezentativac Jugoslavije, Isak Gaši, opisao stradanja zatočenih Bošnjaka i Hrvata u logoru Luka u Brčkom i rekao da je bio očevidac ubistava pet civila koje su počinili policajci

Forenzički tehničar iz Brčkog kaže da su Hrvati i Musliman ubijeni u zatočeničkim objektima i na ulicama grada od maja do juna 1992. godine sahranjivani u masovnu grobnicu kraj farme Bimeks na periferiji grada

Nekadašnji načelnik policijske stanice Ljubinje u istočnoj Hercegovini tvrdi da je specijalna policijska jedinica koja je 1992. godine delovala na teritoriji Trebinja bila sastavljena od "par policajaca i većine kriminalaca", ali da oni "nisu polagali račune" Centru službi bezbednosti

Angažovanjem policije u borbenim dejstvima vojska je, po odbrani Miće Stanišića, "onemogućavala" policiju da izvršava redovne zadatke – vrši istrage i hapsi počinioce zločina - pošto im je "oduzimano ljudstvo

Bivši šef policije u opštini Ljubinje u istočnoj Hercegovini kaže da je "iz razgovora" čuo da su Muslimani bili zatvoreni u Đačkom domu i stanici policije u susednoj opštini Bileća, ali da nije imao zvanične informacije o tome ko je naredio hapšenja i obezbeđivao te zatočeničke objekte

Ustav Srpske republike BiH usvojen u martu 1992. godine zabranjuje ograničavanje slobode kretanja, protivpravno zatvaranje i mučenje, ali prvi premijer vlade bosanskih Srba, Branko Đerić, kaže da je "svima jasno" da se 1992. godine dešavalo "mnogo toga što Ustav ne nalaže"

Branko Đerić, premijer prve ratne vlade bosanskih Srba, tvrdi da se 1992. godine optuženi Mićo Stanišić "uživeo u ulogu ratnog komandanta milicije" i "preskakao" vladu tako što je direktno komunicirao sa Radovanom Karadžićem, u čijim je rukama bila stvarna vlast

Prvi premijer ratne vlade bosanskih Srba kaže da je tadašnji ministar policije a danas optuženi Mićo Stanišić izdavao akte i naredbe o ponašanju policije tokom rata, ali da oni nisu realizovani "u praksi". Svedok: ministar Stanišić je u julu 1992. godine "napokon shvatio da policija ne može da se finansira oduzimanjem imovine"

Branko Đerić, bivši premijer vlade na Palama, odbacio navode odbrane Miće Stanišića, ministra policije u toj vladi da su njegove primedbe na rad ministarstva motivisane "konceptualnim razmimoilaženjem" sa Radovanom Karadžićem. Svedok to naziva "manevrom" kojim Stanišić želi da "obezbedi alibi" za neprofesionalan rad

Zaštićeni svedok ST-14 preživeo je masakr više od 80 Muslimana u Domu kulture u Drinjači, u kojem su ubijeni njegov otac i tri brata. Njegovim iskazom tužilaštvo je na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba počelo sa izvođenjem dokaza o zločinima na teritoriji opštine Zvornik 1992. godine

Bošnjak iz Bileće koji je tri meseca bio zatočen u Đačkom domu u tom gradu kaže da su pripadnici redovnog i rezervnog sastava policije obezbeđivali taj objekat, a jedan policajac ga je mučio elektrošokovima dok ne bi izgubio svest

Bošnjak iz okoline Zvornika tvrdi da su tokom više od sto dana koje je proveo kao zatočenik bosanskih Srba logorski stražari, aktivni i rezervni policajci, dopuštali brojnim paravojnicima i civilima da zlostavljaju zatočenike. Jednom prilikom su na čelo zatočenika urezali krst i primoravali ih da se međusobno seksualno zlostavljaju

Stojanu Župljaninu dodeljen branilac po službenoj dužnosti, pošto se njegovi zastupnici nisu danas pojavili u sudnici zbog štrajka Advokatske komore Srbije. U znak protesta, Župljanin je današnju raspravu pratio stojeći kraj optuženičke klupe

Penzionisani policajac iz Zvornika tvrdi da su pripadnici paravojnih formacija tokom 1992. godine mučili i ubijali Muslimane zatočene u objektima pod obezbeđenjem pripadnika policije koji nisu smeli da im se suprotstave

Odbrana ministra policije bosanskih Srba tvrdi da ga načelnik policije iz Zvornika, koga je navodno imenovao Krizni štab a ne ministarstvo, nije obaveštavao o masakrima nad muslimanskim civilima u tom gradu u proleće i leto 1992. godine

Bivši načelnik policije u Sanskom Mostu tvrdi da mu je optuženi Stojan Župljanin početkom 1992. godine savetovao da se u toj opštini ne žuri sa preuzimanjem vlasti nazivajući je "oazom zajedničkog života", a istovremeno je policiji podelio nove uniforme sa srpskim oznakama. Srpski policajci preuzeli vlast pod "ultimatumom" paravojnika

Nekadašnji načelnik policijske stanice Sanski Most priznaje da su Muslimani i Hrvati bili zatočeni u garažama preduzeća Betonirka i gradskoj sportskoj dvorani, ali kaže da je hapsila vojna policija, dok je redovna policija "samo saslušavala" zatočene

Na video snimku koji je odbrana Stojana Župljanina prikazala u sudnici, bivši načelnik Centra službi bezbednosti u Banja Luci govori o planovima da policajci u Republici Srpskoj budu "profesionalni i moralni", po uzoru na britanske policajce poznate kao "Bobi"

Uprkos tome što je lično izvestio ministra unutrašnjih poslova o zločinima paravojnih formacija u Zvorniku, bivši poverenik vlade bosanskih Srba tvrdi da je Mićo Stanišić reagovao tek kada su parmilitarci zaustavili jednog ministra i primorali ga da pase travu

U završnici glavnog ispitivanja Dragana Đokanovića na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba, tužilac citirao optuženog Miću Stanišića koji je u pred Skupštinom srpskog naroda u BiH u novembru 1992. godine rekao da je policija "iz najbolje namere morala da angažuje i kriminalce... pošto doktori nauka nisu hteli da uzmu puške i brane zemlju"

Bivši policijski inspektor koji je 1992. godine saslušavao uhapšene pripadnike "Žutih osa" svedočio kako mu je Dušan Vučković zvani "Repić" opisao "proslavu Petrovdana" 12. jula 1992. godine u Domu kulture u Čelopeku

Odbrana Miće Stanišića tvrdi da je policija bosanskih Srba istraživala ratne zločine nad nesrbima i podnosila krivične prijave ističući da je vođama "Žutih osa" suđeno u Srbiji za zločine počinjene na teritoriji Zvornika. Braća Vučković su 1994. godine osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od četiri meseca i deset godina

Bivši sudija opštinskog suda u Sanskom Mostu kaže da su srpski policajci zlostavljali i u neljudskim uslovima držali zatočene Hrvate i Muslimane iz tog grada. Nakon jednomesečnog zatočeništva u stanici policije prebačen je u logor Manjača kojim je upravljala vojska ali u čijem su obezbeđenju učestvovali i policajci. Među policajcima su se po okrutnosti – prema svedoku - posebno isticali oni iz Ključa

Odbrana Stojana Župljanina tvrdi da bivši predsednik suda u Sanskom Mostu i zatočenik logora Manjača "preteruje" i "doliva so na ranu" kada tvrdi da je Manjača u početku bila "logor smrti". Svedok, međutim, smatra da su svakodnevna maltretiranja, prebijanja, nedostatak hrane bili upravo plan za uništenje nesrba u "logoru smrti"

Bivši zamenik premijera prve ratne vlade bosanskih Srba, na suđenju tadašnjim čelnicima policije, tvrdi da se ne seća najvećeg broja razgovora i zaključaka sa sednica vlade tokom 1992. godine, a da je za zloglasne logore u kojima su zatvarani hrvatski i bošnjački civili saznao tek iz medija

Potpredsednik prve ratne vlade bosanskih Srba danas kaže da se polovinom 1992. godine moglo zaključiti da su u logorima na srpskim teritorijama zatočeni i civili, ali da je tada verovao da se radilo isključivo o vojnim zatočenicima

Transformacija opštinskih tela Srpske demokratske stranke (SDS) u opštinske krizne štabove je, prema ekspertskom izveštaju tužilaštva pripremljenom za suđenje bivšim čelnicima policije bosanskih Srba, predstavljala "obrazac pretvaranja partijskih organa u državne"

Odbrana Miće Stanišića navodi da su srpski krizni štabovi ustvari legalan nastavak zakonske politike bivše Jugoslavije o opštenarodnoj odbrani i društvenoj samozaštiti

Odbrana Miće Stanišića, bivšeg ministra policije bosanskih Srba, nastoji da dokaže da lokalni i regionalni krizni štabovi nisu bili instrumenti za sprovođenje politike centralne vlasti i udruženog zločinačkog poduhvata, pošto vlada nije imala kontrolu nad lokalnim organima

Na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba završen je iskaz eksperta tužilaštva za krizne štabove koja tvrdi da su ta tela predstavljala instrument za ostvarenje ciljeva politike bosanskih Srba na lokalnom i regionalnom nivou

Ekspert optužbe tvrdi da srpska policija u Bosni i Hercegovini nije formirana na osnovu sporazuma sa drugim nacionalnostima niti u skladu sa Kutiljerovim mirovnim planom, kako to često sugeriše odbrana, već jednostranom odlukom srpkog rukovodstva

Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da su Muslimani i Hrvati ugrožavali srpske interese u republičkom MUP Bosne i Hercegovine tokom 1991. godine, dok ekspert optužbe podseća da su slične optužbe stizale i na račun Srba.

Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da je SDA tokom 1991. godine tajno slala bošnjačke policajce na tajnu obuku u MUP Hrvatske, dok ekspert tužilaštva podseća da je i SDS slao svoje policajce na obuku u Srbiju

Ekspert optužbe tvrdi da su policijski funkcioneri bosanskih Srba u svojim izveštajima "vrlo jasno i sami od sebe" ukazali na nezakonitost u stvaranju MUP Republike Srpske

Branioci Miće Stanišića i Stojana Župljanina u unakrsnom ispitivanju američkog istoričara Roberta Donje sugerišu da su bosanski Muslimani i Hrvati radili na ostvarivanju ideje o samostalnosti mnogo pre bosanskih Srba. Odbrana se poziva na Islamsku deklaraciju Alije Izetbegovića i faks poruku adresiranu na Mate Bobana

Bivši funkcioner Stranke demokratske akcije Muharem Krzić ukazao da je Banja Luka 1992. godine podsećala na "koncentracioni logor" u kojem su nesrbi dobijali otkaze, bili prisiljeni da napuste domove, njihova imovina je uništavana i izlagani su pretnjama

Branilac Miće Stanišića sugerisao svedoku optužbe Muharemu Krziću da otpuštanja sa radnih mesta u Banja Luci 1992. godine nisu bila posledica "primene etničkog principa" već obračuna sa komunistima i ideološkim neistomišljenicima

U dnevnim izveštajima koje je slao iz logora Manjača, svedok optužbe sa pseudonimom ST 172 izvestio nadređene da "zarobljenici umiru od žeđi" kao i da su izloženi "maltretiranju i ponižavanju". Svedok je apelovao da se vojnim policajcima skrene pažnja da "Manjača nije kuća terora" već "logor za ratne zarobljenike prema kojima se treba ponašati humano"

Svedok optužbe sa pseudonimom ST 172 potvrdio sugestiju branioca da su izjave o Manjači kao "koncentracionom logoru, logoru smrti ili logoru za ubijanje" bile "jedna velika neistina". Tvrdi da je u "logoru za ratne zarobljenike" preminulo "brojkom i slovom petoro ljudi" od ukupno 4.403 koliko ih je kroz Manjaču

Ekspert tužilaštva kaže da je ministar policije bosanskih Srba - nakon što je u leto 1992. godine međunarodna zajednica saznala za nehumane uslove u kojima su držani zatočenici - pokušavao da prekine sve veze pripadnika policije sa zatočeničkim centrima u kojima su bili zatvoreni bosanski Hrvati i Muslimani

Odbrana bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti u Banja Luci tvrdi da je policija bosanskih Srba sporovodla istrage protiv počinilaca ratnih zločina, ali su oni ostajali na slobodi zbog lošeg funkcionisanja pravosudnih organa

Ekspert optužbe za nastanak i delovanje policije bosanskih Srba kaže da je tokom 1992. godine na teritoriji Banja Luke izrečena samo jedna disciplinska mera protiv pripadnika policije, ali ne za ratni zločin, već za bahato ponašanje

Vitomir Žepinić, zamenik ministra unutrašnjih poslova u predratnoj BiH kaže da su optuženi Stanišić i Župljanin tvrdili da su Srbi u MUP BiH "gurnuti u stranu" i da se u ministarstvu kuje "antisrpska zavera"

Bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH Vitomir Žepinić kaže da je optuženi Mićo Stanišić, prvi ministar policije u vladi bosanskih Srba, mahao pištoljem preteći mu likvidacijom, a nekoliko meseci kasnije ga je lično uhapsio u Beogradu i sproveo u zatvor na Palama

Bivši zamenik ministra policije MUP BH, Vitomir Žepinić je na suđenju liderima policije bosanskih Srba, rekao da žali što MUP nije uhapsio političko rukovodstvo nacionalnih stranaka i time "narodu omogućio da izabere mirnu opciju, a ne rat"

Asim Bašić iz sela Bašići kraj Gackog je, mada ranjen, uspeo da pobegne i preživi streljanje grupe od oko deset Muslimana na mostu u mestu Kotlina

Na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba bivši predsednik izvršnog odbora skupštine opštine Ključ svedočio o progonu, zlostavljanju i ubistvima Muslimana i Hrvata u toj opštini i svom višemesečnom zatočeništvu u logoru Manjača

Dvanaest masovnih grobnica sa više od 400 žrtava i preko 120 pojedinačnih grobova čine saldo delovanja srpskih snaga na području opštine Ključ. Svedok, bivši komandir policije a potom zatočenik na Manjači, učestvovao je u ekshumacijama ubijenih Hrvata i Muslimana po povratku u Ključ 1996. godine.

Bivši komandir policijske stanice u Ključu, svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, opisao kako je sa oko 150 Bošnjaka primoran da, iako teško pretučen, pešaci 15 kilometara do logora Manjača. Pratnju od Ključa do Manjače pružali su naoružani pripadnici srpske policije

Bivši srpski pripadnik MUP Bosne i Hercegovine tvrdi da su Srbi u februaru 1992. godine ponudom da se formira srpski kolegijum u republičkom ministarstvu ustvari Hrvatima i Bošnjacima dali "konstruktivnu ponudu" za rešenje međusobnih neslaganja, a ne da su pripremali otcepljenje iz republičkog MUP

Neđo Vlaški, bivši funkcioner republičkog MUP BiH, tvrdi da su barikade u Sarajevu u martu 1992. godine bile "spontana" reakcija srpskog naroda, a da ih je "koordinirala" Srpska demokratska stranka

Bivši funkcioner republičkog MUP BiH a zatim pripadnik policije bosanskih Srba, koji je danas na zahtev tužilaštva proglašen "neprijateljskim svedokom", tvrdi da je političko rukovodstvo Srba u Bosni, na čelu sa Radovanom Karadžićem, bilo "naivno" i "nepripremljeno za sukob"

Optužba izvela još jednog "insajdera" - bivšeg pripadnika službe državne bezbednosti MUP BiH, a zatim MUP Republike Srpske - čiji iskaz više ide u prilog optuženim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu

Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba Mici Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivši policajac MUP Republike Srpske tvrdi da su vojska i civilne vlasti uvalile "vruć krompir" policiji zadužujući je za čuvanje zatočeničkih logora za nesrbe

Bivši radnik policije bosanskih Srba potvrdio da je hotel Panorama na Palama istovremeno bio sedište bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i pripadnika Arkanovih paravojnih jedinica

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Miće Stanišića tvrdi da policija nije mogla da obavlja svoje redovne dužnosti suzbijanja kriminala, pošto je vojska stalno angažovala redovne i rezervne policajce u borbenim dejstvima

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, policajac MUP Republike Srpske, rekao da je na početku sukoba u BiH došlo do prekida komunikacijskih sistema u okviru policije, ali nije mogao da potvrdi koliko je takav prekid trajao niti koje su veze tačno bile ugrožene

Odgovarajući na pitanja odbrane čelnika policije bosanskih Srba, bivši policajac MUP Republike Srpske rekao da je početkom sukoba došlo do "kolapsa" sistema veza, ali da su ipak uspevali da komuniciraju uz određeni zastoj

Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba svedok optužbe Ibro Osmanović iz Vlasenice govorio o učešću pripadnika srpske policije u zlostavljaju zatočenika u logorima Sušica i Batkovići, u kojima je izgubio brata i sestru

Svedočenje očevidca masakra izvršenog u junu 1992. godine u selu Drum kraj Vlasenice. Nakon što je vojska ubila 22 muškarca, policija je žene, decu i starce, rekao je svedok na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba, sprovela do logora Sušica

Bivši načelnik policije u Vlasenici je na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu rekao da je navodno razoružavanja multinacionalne policije u Vlasenici u proleće 1992. godine bilo izvedeno kako bi se policija rešila Hrvata i Muslimana. Srpski policajci su odmah vraćeni na posao i ponovo naoružani, dok su Hrvati i Muslimani upućeni na godišnje odmore

Bivši načelnik policije u Vlasenici kaže da je logor Sušica bio "prihvatni centar za one koji žele da napuste grad", da su njim najpre upravljali Teritorijalna odbrana i Krizni štab, a nakon dolaska ratnih zarobljenika prešao je u ruke Vojske RS.

Prema odbrani Miće Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova u vladi na Palama, naoružavanje Srba je bilo legalno pošto im je oružje deljeno na mobilizaciji, dok su se Muslimani – koji u bojkotovali mobilizaciju – naoružavali ilegalno iz tajnih kanala

Bivši načelnik Stanice javne bezbednosti u Banja Luci, nevoljni svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, tvrdi da se rukovodeći srpski kadrovi iz MUP BIH nisu na sastanku u hotelu Bosna u februaru 1992. godine dogovarali o podeli republičkog MUP, već da se sastali van kancelarija jer je "u hotelu lepše"

Nekadašnji načelnik banjalučke policije kaže da je Stojan Župljanin prihvatio da pod nadležnost Centra službi bezbednosti stavi pripadnike tzv. Srpskih odbrambenih snaga (SOS) iako je znao da među njima ima prestupnika i osuđivanih za krivična dela

Bivši šef banjalučke policije složio se sa braniocem Miće Stanišića da je sastanak Srba na rukovodećim položajima u MUP BiH, održan u februaru 1992. godine, predstavljao "pokušaj rešavanja postojećih problema" a ne, kako tvdi optužba, priprema za otcepljenje srpskog MUP

Bivši načelnik Stanice javne bezbednosti u Banja Luci i nevoljni svedok optužbe slaže se sa odbranom Miće Stanišića da tokom 1992. godine u Banja Luci ubistva nisu bila motivisana nacionalnom mržnjom, već su ljudi gubili glave zbog "beznačajnih stvari" i svađa pod dejstvom alkohola

Nevoljni svedok optužbe slaže se sa navodima odbrane da Župljanin ustvari nije zahtevao obustavljanje krivičnog gonjenja uhapšenih pripadnika specijalne policije kada je krajem jula 1992. godine od svedoka zatražio da ih pusti iz pritvora i preda istražnom sudiji

Prvi šef Službe nacionalne bezbednosti policije bosankih Srba tvrdi da mu je Mićo Stanišić u martu 1992. godine, kada ga je pozvao da bude deo novog srpskog MUP, rekao da se izdvajanje iz republičkog ministarstva vrši u skladu sa Kutiljerovim planom o kantonizaciji Bosne i Hercegovine

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, još jedan bivši policajac tvrdi da su srpski kadrovi pre rata bili marginalizovani u Republičkom MUP, a da su po formiranju srpskog MUP lokalni krizni štabovi i neefikasno sudstvo onemogućavali profesionalni rad policije

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, svedok optužbe Slobodan Škipina tvrdi da se prvi ministar unutrašnjih poslova u ratnoj vladi bosanskih Srba zalagao za stručnost u radu i "non-stop podsećao" policiju na njene profesionalne obaveze

Bivši disciplinski tužilac iz Stanice javne bezbednosti Banja Luka kaže da su kriminalistički inspektori iz te stanice učestvovali u saslušanju zatočenika u logoru Omarska, ali da nisu mogli da vide "ružne stvari", pošto su, tvrdi, "u logor odlazili isključivo pre podne i boravili samo u kancelarijama"

Bivši disciplinski tužilac banjalučke policije kaže da mu "nije poznato" da li je pokrenut disciplinski postupak protiv policajca za kog je utvrđeno da je u reku Vrbas bacao leševe zatočenika ubijenih u logoru Manjača

Svedok Edin Hadžović iz Doboja tvrdi da je čuo policajca Milutina Blaškovića kako govori da je od načelnika Centra službi bezbednosti Doboj dobio dozvolu da pedeset zatočenike upotrebi kao živi štit... ali da sa njima postupa "humano"

Bivši upravnik zatvora u Doboju kaže da je, u drugoj polovini 1992. godine, kroz taj zatvor, predviđen za najviše sto zatvorenika, prošlo oko hiljadu zatočenika, uglavnom Hrvata i Muslimana. Njih su često noću prebijali pripadnici paravojnih grupa

Uprkos presuđenoj činjenici da je policijski čas u Doboju bio nametnut isključivo Hrvatima i Muslimanima, bivši upravnik zatvora u tom gradu je odgovarajući na pitanja branioca Miće Stanišića tvrdio da se zabrana kretanja odnosila na sve stanovnike bez obzira na njihovu nacionalnost

Na početku iskaza na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba, prvi ministar pravde vlade na Palama Momčilo Mandić izmenio je iskaz sa suđenja Krajišniku kada je tvrdio da mu je Mićo Stanišić naložio da pošalje depešu o otcepljenju srpskog MUP. U međuvremenu se, kaže, "prisetio" da mu je to naložio neko drugi

Bivši ministar pravosuđa vlade bosanskih Srba Momčilo Mandić na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu tvrdi da policija nije imala nadležnost nad logorima i zatvorima u kojima su zatvarani nesrbi, već da su logore osnivale lokalne vlasti i vojska

Bivši ministar pravosuđa u vladi bosanskih Srba Momčilo Mandić tvrdi da je nadležnost za procesuiranje najvećeg dela uhapšenih tokom 1992. godine bila na vojnom, a ne civilnom pravosuđu i da je to bezuspešno pokušavao da izmeni, jer vojno pravosuđe nije funkcionisalo

Odbrana prvog ministra policije u vladi bosanskih Srba Miće Stanišića optužuje Vitomira Žepinića, nekadašnjeg zamenika ministra republičkog MUP, za korupciju i nekompetentnost i osporava iskaz Branka Đerića, prvog predsednika vlade na Palama. Njih dvojica su kao svedoci optužbe tvrdili da je Stanišić bio blizak vrhu SDS i zanemarivao svoje ministarske dužnosti

Bivši ministar pravde bosanskih Srba tvrdi da je "samo podizao sebi značaj" kada je u televizijskom intervjuu 1994. godine tvrdio da je zaslužan za podelu republičkog MUP po nacionalnoj osnovi. Danas to naziva "samo izjavom za javnost" a odgovornost za podelu prebacuje na bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova BiH Vitomira Žepinića, tvrdeći da je istina ono što sada govori u sudnici

Na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba bivši šef dobojske policije tvrdi da su "svi u policiji morali znati" za hapšenja i zlostavljanja Hrvata i Muslimana koje su u tom gradu sprovodile Crvene beretke, pošto su uhapšeni premlaćivani u holu Stanice jave bezbednosti

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Miće Stanišića tvrdi da je Krizni štab u Doboju "prekinuo lanac odlučivanja u MUP" tokom 1992. godine zahtevajući od načelnika policije da sprovodi njihove odluke i izveštava ih o radu

Uprkos tvrdnjama odbrane Miće Stanišića da policija i Crvene Beretke nisu bili povezani, bivši šef policije u Doboju kaže da je video zamenika načelnika Centra službi bezbednosti Doboj kako izdaje naređenja vodu Crvenih beretki i shvatio da su "u dobrim odnosima", kao i da policija može da "rukovodi" Beretkama

Prema beleškama britanskog ratnog izveštača Ijana Trejnora, Stojan Župljanin je 1992. godine iseljavanje Muslimana i Hrvata nazvao "ekonomskom emigracijom", a ne etničkim čišćenjem, ukazujući da su zbog dobrog tretmana u evropskim zemljama nesrbi rado napuštali Bosnu i Hercegovinu

Odbrana Stojana Župljanina osporava verodostojnost ratnog izveštača lista Gardijan Ijana Trejnora tvrdeći da je bio "neobjektivan i pristrasan protiv Srba", dok Trejnor odgovara da njegovi tekstovi "odražavaju stvarnost na terenu" i činjenicu da su srpske snage bile nadmoćne, kontrolisale dve trećine teritorije BiH, držale Sarajevo pod opsadom i etnički očistile istočnu Bosnu

Bivši javni tužilac iz Teslića kaže da je kriminalna grupa "Miće" došla iz Doboja u Teslić da "zavede strah i izvrši pritisak na iseljavanje" nesrba. Lokalna policija je, tvrdi svedok, bila njihov "servis", tako što im je dostavljala informacije o nesrpskom stanovništvu

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je nadležnost za gonjenje počinilaca krivičnih dela tokom 1992. godine bila isključivo na pravosuđu, dok javni tužilac iz Teslića podseća da je preduslov za to bio da policija obavi svoj posao, odnosno otkrije počinioce i prikupi dokaze

Odbrana Stojana Župljanina tvrdi da su pripadnici zloglasne grupe "Miće" pušteni iz pritvora na osnovu sudskog naloga, dok tadašnji javni tužilac iz Teslića navodi da je sud pre izdavanja naloga imao informaciju da ih je policija već pustila iz pritvora

Bivši inspektor Državne bezbednosti Republike Srpske kaže da su početkom aprila 1992. godine pripadnici naoružane formacije Srpske odbrambene snage (SOS) bili "gospodari života i smrti" u Banja Luci. Osim što su "terorisali" stanovništvo, oni su u civilnim i vojnim institucijama postavljali čelnike lojalne Srpskoj demokratskoj stranki

Logorski stražari su sa krova upravne zgrade u Omarskoj pucali po zatvorenicima, kladeći se u pivo gde će ih pogoditi, tvrdi bivši inspektor Državne bezbednosti Republike Srpske na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba

Bivši inspektor Državne bezbednosti Republike Srpske tvrdi da bi Stojan Župljanin, kada bi ga izvestio o krivičnim delima nad nesrbima često uzvraćao: "Rat je, takve stvari se dešavaju!"

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova u vladi bosanskih Srba Miće Stanišića tvrdi da on tokom 1992. godine nije dobijao sve informacije o dešavanjima na području Banja Luke, kao i da su originalne informacije bile "frizirane"

Odbrana Stojana Župljanina tvrdi da je policija radila svoj posao i uhapsila pripadnike kriminalne grupe "Miće" koji su počinili oko 50 ubistava u Tesliću, ali da su sudski organi pustili neke od uhapšenih na slobodu. Svedok, bivši inspektor državne bezbednosti, kaže da je i sam dao saglasnost za njihovo oslobađanje, pošto je utvrđeno da nisu učestvovali u krivičnim delima

Svedok optužbe bivši inspektor banjalučke Državne bezbednosti potvrdio je teze odbrane Stojana Župljanina da policija nije imala moć da se suprotstavi ekstremnim pojedincima i naveo primer Mladićevog govora na sastanku u Tesliću koji je "javno rekao" da svako može sa nesrbima "da radi šta hoće i da za to neće odgovarati"

Veštak optužbe za kulturno nasleđe Balkana Andraš Ridlmajer svedočio je o razaranju katoličkih crkava i džamija u 14 bosansko-hercegovačkih opština navedenih u optužnici protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Stepen razaranja verskih objekata je – rekao je Ridlmajer - varirao od rušenja do potpunog uklanjanja tragova i iskopavanja njihovih temelja

Radomir Njeguš, pomoćnika prvog ratnog ministra policije bosanskih Srba, tvrdi da su policijske jedinice tokom borbenih dejstava bile potčinjene Vojsci Republike Srpske, a da je Štab MUP za komandovanje policijskim snagama bio "fiktivno telo"

Radomir Njeguš, svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, tvrdi da je optuženi ministar policije bosanskih Srba "činio sve što se moglo" da istraži zločine i kazni počinioce iz redova policije, ali da se za većinu zločina saznalo tek posle rata

Mićo Stanišić je, po tvrdnjama svedoka tužilaštva Radomira Njeguša, tokom svog ministarskog mandata insistirao na disciplini, sprečavanju i otkrivanju zločina, procesuiranju i isterivanju iz policije kriminalaca kao i pitanjima ratnih zločina. Zato se, kaže, začudio kada je pročitao optužnicu u kojoj se tvrdi potpuno suprotno

Bivši načelnik Uprave za vezu u MUP Republike Srpske svedoči o formiranju i funkcionisanju sistema veze koji je koristila policija bosanskih Srba 1992. godine

Svedočenjem Dragana Kezunovića, načelnika Uprave za vezu pri Ministarstvu unutrašnji poslova RS tužilaštvo, ukazuje na postojanje "razvijenog i redovnog sistema izveštavanja i komunikacije". Po tužilaštvu, dobar sistem izveštavanja pokazuje da je ministar policije Mićo Stanišić mogao da bude obavešten o zločinima koji su počinjeni ali nije učinio ništa da ih istraži i kazni počinioce

Odbrana bivših čelnika policije bosanskih Srba tvrdi da smanjeni broj depeša poslatih tokom 1992. godine ukazuje da su komunikacije unutar MUP Republike Srpske bile u prekidu. Stoga, prema odbrani, optuženi ministar unutrašnjih poslova i načelnik Centra službi bezbednosti Banja Luka nisu mogli da budu obavešteni o dešavanjima na terenu

Na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba bivši sudija osnovnog suda u Srpskom Sarajevu kaže da tokom 1992. godine u Ilidži, Sokocu, Vlasenici i Višegradu nije bilo krivičnih prijava za zločine koje su Srbi počinili nad nesrbima

Bivši pripadnik policije sa Pala kaže da je tokom 1992. godine načelnik stanice Malko Koroman tolerisao kriminalne aktivnosti policajaca, kao i propuste u radu zbog kojih nije podneta krivična prijava za ubistvo jednog bračnog para Muslimana

Bivši policajac sa Pala tvrdi da je tokom 1992. godine zbog pljačke priveo tri pripadnika paravojne formacije četničkog vojvode Branislava Gavrilovića zvanog "Brne", ali da su ih načelnici policijske stanice dan kasnije oslobodili iz pritvora

Policija na Palama je u proleće 1992. godine hapsila, zatvarala i mučila lokalno muslimansko stanovništvo od kojih se neki više nikada nisu vratili iz zatočeništva, tvrdi svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je policija "iz bezbednosnih razloga" sprovodila konvoje Muslimana koji su, prema optužnici, u leto 1992. godine proterani sa Pala, jer "nije bilo bezbedno" da se Muslimani voze u privatnim automobilima

Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, tvrdi da 1992. godine, suprotno tezi tužilaštva, on nije bio član Srpske demokratske stranke

Optužba na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba tvrdi da je postojala mogućnost prenošenja informacija u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova na čitavoj teritoriji koju su držali Srbi tokom 1992. godine, dok odbrana to negira

Bivši načelnik Odeljenja veze Centra službi bezbednosti Srpsko Sarajevo kaže da najveći broj depeša iz proleća 1992. godine nije uopšte poslat ili je dostavljen prekasno zbog problema sa sistemima veze, ali dodaje da "nema čvrste argumente" za svoje procene koje se "zasnivaju na iskustvu, a ne analizi stanja ili statistike"

Bivši tužilac iz Višegrada kaže da policija tokom 1992. godine nije podnela nijednu krivičnu prijavu za zločine nad Muslimanima, a da je policija uglavnom vodila istrage o sukobima među Srbima zbog napuštene imovine proteranih nesrba

Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova u vladi bosankih Srba, ukazuje da višegradska policija nije mogla da istražuje zločine nad nesrbima zbog nedostatka kadrova, nedostupnosti žrtava i svedoka i nerazvijene svesti o potrebi procesuiranja počinilaca ratnih zločina

Radnik policije iz Kotor Varoši kaže da je tokom 1992. godine čuo "čaršijske priče" o zlostavljanju hrvatskih i bošnjačkih civila i masovnom ubistvu u dvorištu Doma zdravlja, ali policija nije imala izveštaje o tim zločinima

Bošnjak, koji je pre rata bio zaposlen u republičkoj policiji, na fotografijama tužilaštva identifikovao zatočeničke objekte u Vogošći – Bunker i Planjinu kuću. Prema optužnici protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina, čelnika policije bosanskih Srba, tim objektima upravljala je srpska policija, a Bošnjaci i Hrvati sa teritorije opštine Vogošća su u njima zlostavljani i ubijani

Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba nekadašnji član vladine Komisije za razmenu zarobljenika a danas inspektor u Odeljenju za istraživanje ratnih zločina u policiji Republike Srpske, tvrdi da Srbi nisu vršili deportacije, već omogućavali "slobodan protok građana po sopstvenoj želji"

Inspektor za istraživanje ratnih zločina u policiji Republike Srpske kaže da bošnjačka strana 1992. godine nije htela da potpiše Sporazum o razmeni zarobljenika pošto im je odgovaralo da "drže kao taoce i zlostavljaju u svojim zatvorima 200.000 Srba u Sarajevu" i "koriste ih kao živi štit prilikom borbenih dejstava oko grada". Na sudijsku primedbu da to "ne zna, već zaključuje" svedok priznaje da "pretpostavlja"

Policijski inspektor koji je početkom avgusta 1992. godine vršio kontrolu rada policije u banjalučkoj oblasti kaže da mu je Sima Drljača rekao da je 300 prijedorskih policajaca angažovano na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, a saradnici Stojana Župljanina precizirali da 40 policajaca u Omarskoj čuva 170 zatvorenika

Branioci čelnika policije bosanskih Srba tvrde da šef prijedorske policije nije izveštavao nadležne o aktivnostima policajaca u toj opštini, da je sarađivao sa lokalnim civilnim vlastima, a ne sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i da se ponašao kao "mali bog"

Bošnjak iz Prijedora kaže da je juna 1992. godine njega i brata uhapsila grupa vojnika i policajaca koju je predvodio njihov komšija, rezervni policajac. Nakon toga je proveo dva meseca u logoru Keraterm gde je bio svedok masakra u zatočeničkoj sobi broj tri

Bivši policajac, novinar i logoraš svedočio o ponižavanjima prijedorskih Hrvata i Muslimana u logoru Omarska, gde su prebijani, izgladnjivani i primoravani da pevaju srpske pesme za delegaciju u kojoj je bio i optuženi Stojan Župljanin

Bivša sudija Osnovnog suda u Bijeljini koja je 1992. godine vodila istragu protiv pripadnika paravojne formacije "Žute ose" optuženih za krađu automobila, danas kaže da ne bi naložila njihovo oslobađanje iz pritvora da je tada znala za njihovu umešanost u ubistva i mučenja zvorničkih Muslimana

Svedočeći na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivši istražni sudija iz Bijeljine rekla da 1992. godine u radu policije i pravosuđa bosanskih Srba nije bilo diskriminacije po nacionalnoj osnovi, ali da je "u ratnom haosu bilo teško doći do opipljivih dokaza i svedoka za procesuiranje ratnih zločina"

Na poziv optužbe u procesu protiv bivših čelnika policije bosanskih Srba, Sulejman Tihić identifikovao mesta na kojima su tokom 1992. godine bili zatočeni i mučeni Muslimani i Hrvati iz Bosanskog Šamca

Na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba, Sulejman Tihić, predsednik Stranke demokratske akcije i bivši zatočenik Srba u Bosanskom Šamcu, kaže da su pokušaju Bošnjaka da pribave oružje i vojno se organizuju u tom gradu bili "bezvezni" i beznačajni u odnosu na Srbe koje je naoružavala JNA

Policijski insajder na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba rekao da je Srpska demokratska stranka sprovodila "planski osmišljenu politiku etničkog čišćenja Muslimana sa svih prostora RS", kao i da mu je Radovan Karadžić savetovao da ne hapsi Srbe čak i kad čine krivična dela, kako bi se izbeglo da "Srbin udari na Srbina"

Policijski insajder na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu kaže da mu je Ratko Mladić u aprilu 1992. godine rekao da je Stanišić, tadašnji ministar policije RS, dao dozvolu Arkanu da slobodno pljačka po Sarajevu i plen zadrži za sebe

Direktor policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske sačinio analizu policijske evidencije krivičnih dela iz 1992. godine u opštinama koje su obuhvaćene optužnicom protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Svedok kaže da je evidencija za opštine Ilijaš, Vogošću i Donji Vakuf nestala

Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da je "nepotpuna" analiza policijske evidencija zločina nad nesrbima počinjenim tokom 1992. godine koju je, na zahtev optužbe, pripremio aktuelni direktor policije MUP RS

Odbrana bivšeg načelnika Centra službu bezbednosti Banja Luka tvrdi da je srpska policija tokom 1992. godine istraživala zločine nad Hrvatima i Muslimanima i podnosila krivične prijave, ali da ih često nisu unosili u krivične upisnike. Te upisnike je, na poziv optužbe, analizirao sadašnji direktor policije MUP Republike Srpske

Bivši šef Stanice javne bezbednosti Skender Vakuf kaže da policija nije obezbedila mesto ubistva 200 Muslimana koje su na Korićanskim stijenama, u avgustu 1992. godine, streljali pripadnici prijedorskog interventnog voda. Deset dana nakon masakra leševe je drvećem prekrila služba civilne zaštite zbog žalbi lokalnog stanovništva da "ptice raznose delove tela po krovovima"

Kada je američkoj televiziji izjavio da nema preživelih masakra na Korićanskim stijenama Stojan Župljanin je, prema odbrani, samo pokušao da zaštiti identitet i bezbednost očevidaca zločina

Bivši zamenik banjalučkog javnog tužioca kaže da policija u krivičnoj prijavi za masakr na Korićanskim stijenama nije dostavila sve informacije koje je imala o počiniocima. Zahtevi policiji da identifikuje počinioce nailazili na "zid ćutnje"

Odbrana bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka tvrdi da su policajci koji su počinili masakr 200 Muslimana na Korićanskim stijenama ubrzo po zločinu raspoređeni na vojne obaveze i tako postali nedostupni policiji za ispitivanje i privođenje. Bivši zamenik javnog tužioca iz Banjaluke tvrdi da policija nikada nije obavestila to tužilaštvo da su počinioci postali vojni obveznici

Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba bivši oficir VRS kaže da je civilna policija imala potpunu nadležnost da disciplinski i krivično goni svoje pripadnike za prekršaje koje počine tokom rata, bez obzira da li su policajci bili u sadejstvu sa vojskom i pretpočinjeni vojnoj komandi

Bivši oficir VRS danas je na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba izmenio delove iskaza koji je pre šest meseci dao istražiteljima tužilaštva. Na zahtev tužiteljice da pojasni izveštaj lokalnog komandanta da je selo Rujka "očišćeno", svedok kaže da "ne zna da li je reč o čišćenju smeća ili od nekoga"

Bivši radnik Službe državne bezbednosti iz Prijedora koji je saslušavao zatočenike logoru Keraterm kaže da Služba nije ispitivala masakr u "Sobi broj 3" gde je u julu 1992. godine ubijeno više od 150 ljudi... jer to "nije bilo u njihovoj nadležnosti, već u nadležnosti javne bezbednosti"

Branioci bivših čelnika policije bosanskih Srba tvrde da njihovi klijenti nisu znali šta se zaista dešava u prijedorskim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje, pošto Simo Drljača nije prosleđivao informacije, a izveštaj zvanične Komisije o stanju o logorima

Bivši član Srpske demokratske stranke zaštićenog identiteta tvrdi da su ubistva, mučenja i pljačke zvorničkih Muslimana u proleće 1992. godine bili opštepoznati a da je u to vreme o zločinima paravojnih jedinica bio obavešten i optuženi Mićo Stanišić na sastanku sa lokalnim srpskim zvaničnicima u Šekovićima

Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da je Zvornik u proleće 1992. bio "država u državi" i da do kraja jula centralna vlast nije mogla da utiče na odluke lokalnih vlasti ni da spreči zločine paravojnih grupa. Tužilaštvo tvrdi da ministar nije reagovao dok su paravojnici ubijali Muslimane, već tek kada su člana vlade na Palama primorali da pase travu

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, glavni tužilac iz Trebinja tvrdi da su civilni sudovi i tužilaštva funkcionisali tokom 1992. godine, što je suprotno tvrdnjama odbrane bivših čelnika policije bosanskih Srba

Odbrana Stojana Župljanina tvrdi da analiza krivičnih upisa lokalnih tužilaštava u opštinama obuhvaćenim optužnicom, a koja je sastavljena na zahtev optužbe, ne nudi "kompletnu sliku stanja". U ispravnu analizu neophodno je uključiti i celokupnu sudsku dokumentaciju, kao i upisnike vojnih tužilaštava, navodi odbrana. Počeo iskaz Sime Miškovića, bivšeg predsednika SDS u Prijedoru

Prijedorski Srbi su 1992. godine formirali paralelnu opštinsku vlast i sopstvene oružane snage, kako bi "sprečili da im se ponovi tragedija iz II svetskog rata", tvrdi svedok optužbe Simo Mišković, bivši predsednik lokalne Srpske demokratske stranke

Bivši predsednik Srpske demokratske stranke iz Prijedora tvrdi da su se u "gradskim pričama sva nezakonita dela i samovolja pojedinaca i grupa" u tom gradu pripisala SDS stranci, dok su oni zapravo samo nastojali da izbegnu konflikt i spreče da se Srbima ponovi tragedija iz Drugog svetskog rata

U završetku iskaza na suđenju nekadašnjim zvaničnicima policije bosanskih Srba, bivši predsednik prijedorskog SDS govorio je o stradanjima Srba u Drugom svetkom ratu i narodnooslobodilačkoj borbi, citirajući pesmu Skendera Kulenovića "Stojanka majka Knežopoljka"

U dvadeset opština obuhvaćenih optužnicom protiv bivših čelnika policije bosanskih Srba, 84 procenta ubijenih i nestalih tokom 1992. godine čine Muslimani, od čega su dve trećine bili civili, tvrdi demografski ekspert tužilaštva

Bivši pomoćnik ministra pravosuđa vlade na Palama kaže da su Srbi u Vogošći i Ilijašu držali zatočenike "u nikakvim uslovima" - u bunkeru iz Drugog svetskog rata i magacinu u kojem su zatočeni bili "zbijeni kao sardine"

U uređenoj državi, nakon masakra 200 Muslimana na Korićanskim stijenama koje su ubili prijedorski policajci, šef policije tog grada Simo Drljača morao je da bude u zatvoru, a ne na sastanku sa najvišim zvaničnicima, među kojima je bio i optuženi Stojan Župljanin, tvrdi bivši funkcioner Ministarstva pravde bosanskih Srba

Bivši logoraš iz Omarske opisao kako u avgustu 1992. godine, iz autobusa sa logorašima koji su prebacivani na Manjaču, policajci izveli jednog starijeg čoveka, "da od njega prave ćevape", a zatim ga tukli dok nije preminuo. Tokom te noći na isti način ubili su još sedam zatočenika

Bivši pripadnik policije iz regije Banja Luka kaže da su policajci Muslimani is Ključa upućeni na godišnji odmor kako bi "razmislili" nakon što su odbili da prihvate nova srpska obeležja na policijskoj uniformi. Niko od njih se, međutim, nije vratio u redove srpske policije

Bivši zatočenik logora na Manjači kaže da su vojna i civilna policija "radili kao tim" pošto se civilni policajci nisu protivili kada ga je vojna policija isprebijanog privela u Stanicu javne bezbednosti u Ključu

Svedok Ivo Atlija kaže da je u prijedorskoj policijskoj stanici morao da potpiše izjavu kojom se "odriče svoje pokretne i nepokretne imovine". Iako u izjavi piše da to čini "doborovoljno", svedok navodi da je to uradio pošto je znao da u suprotnom "neće dobiti dozvolu da se izvuče iz tog pakla"

Bivši oficir VRS negira tvrdnje odbrane Stojana Župljanina da je pored specijalne jedinice iz banjalučkog Centra službi bezbednosti na području Kotor Varoši tokom 1992. godine delovala i specijalna vojna jedinica

Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je 1992. godine u nekim mestima vojska regulisala rad policije, dok bivši oficir VRS to negira i takve vojne naredbe naziva "nezakonitim"

Odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba ukazuje da optuženi "nije mogao da ima rezerve ni netrpeljivost prema drugim narodima" budući da je 1973. godine u Sarajevu prvi nosio štafetu povodom Dana mladosti

Bivši pomoćnik ministra policije bosanskih Srba kaže da 1992. godine nije bilo diskriminacije prema nesrbima, ali da je "malo" Muslimana i Hrvata bilo zaposleno u policiji i da "ne zna nikog" na višem položaju ko nije bio Srbin

Teslićka policija i pripadnici paravojne grupe "Miće" bili su "u dobrim odnosima" i zajedno su zlostavljali uhapšene Hrvate i Muslimane, tvrdi bivši policajac, koji je od juna do avgusta 1992. godine bio zatočenik srpskih snaga

Policajci koji su privodili prijedorske Hrvate i Muslimane i zatvarali ih u logor Omarska nisu uvažavali sugestije islednika da je neophodno priložiti individualne dosijee u kojima se mora precizirati razlog hapšenja

Bivši islednik iz logora Omarska kaže da je uoči posete predstavnika Međunarodnog crvenog krsta i grupe stranih novinara uređivan prostor u kojem su boravili logoraši i doneti su dodatni kreveti

U akcijama "čišćenja terena u područjima sukoba" oko Prijedora nije postojao plan hapšenja određenih lica, već je "pokupljena većina muslimanskog stanovništva", uključujući i žene i starije osobe, kaže bivši operativac Državne bezbednosti RS

Bivši zatočenik iz Kotor Varoši tvrdi da je optuženi Stojan Župljanin bio u delegaciji srpskih zvaničnika koji su početkom oktobra 1992. godine obišli lokalni zatvor u kojem su zlostavljani nesrbi, što odbrana osporava

Dvojica očevidaca iz Zvornika svedočili o zatvaranjima nesrba u tom gradu 1992. godine. Svedok tvrdi da je policija obezbeđivala zatočeničke objekte u kojima su pripadnici paravojnih snaga zlostavljali i ubijali lokalne Muslimane

Branilac prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je Teritorijalna odbrana u Zvorniku imala kontrolu nad pripadnicima rezervne policije koji su obezbeđivali većinu zatočeničkih objekata. Stav tužilaštva je da su i rezervni policajci bili deo MUP na čijem je čelu bio optuženi Stanišić

Bivši potpredsednik Stranke demokratske akcije u prijedorskoj opštini kaže da je Srpska demokratska stranka na lokalnom i republičkom nivou "napustila dogovor o principima saradnje", postavljala "ultimativne zahteve" i odbijala da pregovara o kompromisnim rešenjima, što je u Prijedoru stvorilo "atmosferu straha"

Bivši funkcioner prijedorske SDA kaže da su nakon granatiranja Kozarca, pljačke u tom mestu vršene "po sistemu": kamionima koji su odvozili najpre belu tehniku, zatim tehničku robu, pa drvenariju... i sve to skladištili u zajednički magacin

Odbrana Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka, osporava tvrdnje tužilaštva da je prijedorska policija učestvovala u napadu na Kozarac u maju 1992. godine, kada je ubijeno oko 800 muslimanskih civila

Tužilaštvo tvrdi da su čelnici policije bosanskih Srba bili u mogućnosti da dobiju informacije o zbivanjima na terenu, dok odbrana to negira navodeći da policijski sistemi veza nisu bili funkcionalni tokom najvećeg dela 1992. godine

U izveštaju Posmatračke misije Evropske zajednice u BiH iz septembra 1992. godine navedeno je da su nevini civili zatočeni u logorima pod kontrolom bosanskih Srba bili samo "pijuni u pokvarenim igrama koje vode nacionalistički političari"

Policijski čas u Doboju je "u principu važio za sve", ali se "mirne savesti" može reći da se "u praksi sprovodio samo za ljude nesrpske nacionalnosti", tvrdi bivši funkcioner iz Doboja koji je i sam, kako tvrdi "čuo, video i osetio" policijski čas

Napadima na sela, zatvaranjem u logore, ubijanjem, izazivanjem straha, silovanjima, izgladnjivanjem i deportacijama Muslimana sa srpskih teritorija u Prijedoru je "potpuno provedeno etničke čišćenje", tvrdi bivši zatočenik Trnopolja na suđenju zvaničnicima policije bosanskih Srba

Neki od Muslimana zatočenih 1992. godine u Planjinoj kući u Vogošći izgubili su život dok su bili korišćeni kao živi štit tokom borbenih dejstava. Pored toga zatočenici su redovno bili prisiljeni da kopaju rovove za srpske snage, kaže bivši zatočenik koji je uspeo da pobegne nakon četiri meseca zatočeništva

Nakon što su Srbi preuzeli vlast u Prijedoru u proleće 1992. godine Muslimani su nasumično hapšeni, a tek potom su "izmišljane optužbe", tvrdi bivši prijedorčanin na suđenju tadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba

Bošnjaci u Banjaluci su 1992. godine živeli "u getu i osećali se kao bića drugog reda", dok su uniformisani Srbi "besomučno pucali" po kućama i džamijama, a policajci prebijali nesrbe u "crvenom kombiju", kaže svedok koji je morao da potpiše "iseljenicu" kako bi mogao da napustio grad

Penzionisani pukovnik JNA tvrdi da je general Momir Talić sugerisao da se u izveštaju o napadu srpskih snaga na mesto Kozarac broj ubijenih izmeni i da umesto 800 piše 80

Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba nekadašnji zamenik Ratka Mladića u Glavnom štabu VRS potvrdio je autentičnost osamnaest Mladićevih ratnih beležnica i objasnio zašto sedam od ukupno oko tri i po hiljade stranica nisu pisane Mladićevim rukopisom

Odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba protivi se uvođenju ratnih beležnica Ratka Mladica u dokaze pošto "način na koji je pribavljen materijal baca sumnju na njegovu pouzdanost", te "nema dokaza" da su dnevnici nastali u vreme koje je upisano na njima

Predstavnici srpskog Crvenog krsta iz Prijedora naplaćivali su hranu zatočenicima logora Trnopolje, gde su žene često silovane, a muškarci prebijani u posebnoj prostoriji, tvrdi lekar i bivši logoraš

Na administrativnoj raspravi u predmetu bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina tužilaštvo je najavilo da će 19. januara završiti izvođenje svojih dokaza. Branioci traže dva meseca pauze pre početka dokaznog postupka odbrane

Bivši predsednik Kriznog štaba Kotor Varoši tvrdi da optuženi šef banjalučke policije Stojan Župljanin nije bio u delegaciji koja je u jesen 1992. godine obišla lokalni zatvor, što je u suprotnosti sa iskazom bivšeg zatvorenika tog zatvora koji je svedočio u novembru prošle godine

Vojni ekspert tužilaštva kaže da je Vojska Republike Srpske služila za ostvarivanje šest strateških ciljeva političkog rukovodstva bosanskih Srba, koji su pored ostalog uključivali razdvajanje naroda, uspostavljanje koridora, uklanjanje granice na Drini i podelu Sarajeva

Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, vojni ekspert optužbe tvrdi da su vojska i policija "koordinisale dejstva ili sarađivale". Policija nije bila potčinjena vojsci jer bi to - kao i konkretni policijski zadaci - bilo navedeno u vojnim dokumentima što, po njemu, nije bio slučaj

Iako u internim vojnim izveštajima VRS iz 1992. godine navodi da se mnogi Hrvati i Muslimani proteruju iz kuća i zatvaraju bez dokaza, vojska "ne pokazuje simpatije" prema njima i ne predlaže da budu oslobođeni, tvrdi vojni ekspert tužilaštva na suđenju policijskim zvaničnicima bosanskih Srba

Lokalni krizni štabovi u RS bili "samoorganizovane jedinice" i nisu priznavali kontrolu centralne vlade, u kojoj je Mićo Stanišić 1992. godine bio ministar unutrašnjih poslova, tvrdi njegova odbrana. Nasuprot tome, ekspert optužbe smatra da su krizni štabovi bili "važan faktor u sprovođenju politike SDS", osnovani sa ciljem preuzimanja vlasti u opštinama

Tokom angažovanja policije u borbenim dejstvima vojni komandanti imali su svu nadležnost bez obzira da li se radilo o sadejstvu ili pretpočinjavanju, tvrdi odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba. Vojni ekspert optužbe to negira i navodi da se često događa da se dve susedne jedinice bore zajedno bez zajedničke komande

Odbrana bivšeg šefa banjalučke policije tvrdi da u početku sukoba "nije bilo reda" u odnosima između vojske i policije, te da su banjalučki policajci često angažovani u borbi bez znanja njihovog šefa, kao i da je vojska pretpočinjavala čitave stanice policije. Veštak optužbe kaže da u vojnoj dokumentaciji nije naišao na takve slučajeve

Odbrana bivšeg šefa banjalučke policije tvrdi da su ubistva srpskih specijalaca uzrokovala međuetničke tenzije u opštini Kotor Varoš, dok veštak optužbe smatra da je njihova pogibija mogla samo da "dolije ulje na vatru" postojećih napetosti, uzrokovanih prethodnim srpskim operacijama zauzimanja opština

Poslednji svedok optužbe na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba opisao zatočeništvo u policijskom zatvoru i hangaru TO u Tesliću, gde su zatočenici redovno prebijani, a mnogi su i preminuli od posledica premlaćivanja

Tužilaštvo je završilo dokazni postupak na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba, optuženim za zločine nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima počinjene tokom 1992. godine

Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, traži da Pretresno veće naloži Vladi Republike Hrvatske da im dostave Jedinstveni registar hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata

Umesto "obavezujućeg naloga", koji su tražili branioci Miće Stanišića, Pretresno veće uputilo "poziv" Vladi Republike Hrvatske da odbrani dostavi Jedinstveni registar hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata

Na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba optužba se protivi zahtevu odbrane za izdavanjem obavezujućeg naloga Vladi Republike Hrvatske da dostavi spisak hrvatskih branitelja

Branioci bivših zvaničnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina dobili su ukupno 166 sati za izvođenje dokaza odbrane na suđenju za zločine počinjene nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima tokom 1992. godine

Branioci Miće Stanišića u uvodnoj reči tvrde da je savest njihovog klijenta "čista" i da je prvi ministar policije u vlasti bosanskih Srba "uradio i više od nužnog" kako bi sprečio kriminal i zločine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom 1992. godine

Prvi svedok odbrane bivšeg ministra policije bosanskih Srba kaže da se tokom 1991. godine "urušio sistem rukovođenja" u bosansko-hercegovačkom MUP, dok je među stanovništvom došlo je do "povećanja straha i smanjenja međunacionalnog poverenja"

Bivši načelnik dobojske policije tvrdi da se stvaranjem srpskog MUP u Bosni i Hercegovini nastojao rešiti "raspad sistema" u radu republičke policije i "obezbediti javni red i mir za sve građane", bez obzira na njihovu nacionalnost, bez "selektivne primene zakona ili diskriminacije"

Paravojne grupe čiji su pripadnici tokom proleća 1992. godine pljačkali, maltretirali i ubijali nesrbe, pokazivali su neprijateljstvo čak i prema policiji, tvrdi bivši šef dobojske policije, koji svedoči u odbranu prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, Miće Stanišića

Bivši šef dobojske policije je imao utisak da je prvi ministar policije bosanskih Srba, Mićo Stanišić "ozbiljno opredeljen da institucija policije funkcioniše na osnovu reda i zakona"

Bivši šef Centra službi bezbednosti u Doboju kaže da prilikom istraživanja krivičnih dela iz 1992. godine, dobojska policija nije vršila diskriminaciju na nacionalnoj osnovi, a probleme u zakonskom radu policije uzrokovale su lokalne političke i vojne vlasti

Svedok odbrane prvog ministra policije bosanskih Srba kaže da se tokom 1992. godine dešavalo da lokalna policija ne izveštava Centre službi bezbednosti o događajima na terenu, što je moglo da uzrokuje da neke informacije ne stignu do ministra

Bivši šef Centra službi bezbednosti u Doboju "nameravao" je da pokrene disciplinski postupak protiv dvojice čelnika lokalne policije, ali su ga oni "predupredili", pošto su napustili policiju i postali direktori lokalnih firmi

Bivši načelnik Centra službi bezbednosti (CSB) u Doboju kaže da je tek nakon hapšenja pripadnika kriminalne grupe "Miće", koji su počinili brojna ubistva u Tesliću, saznao da su koristili službene legitimacije CSB koje im je izdao njegov pomoćnik

Ekspert odbrane prvog ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srpske počeo je iskaz o osnivanju i radu policije bosanskih Srba do 1993. godine. Svedoči na osnovu izveštaja koji je sastavio za potrebe suđenja bivšim čelnicima policije bosanskih Srba

Policijski veštak odbrane prvog ministra unutrašnjih poslova u vladi bosanskih Srba kaže da je tokom najvećeg dela 1992. godine rad MUP RS "ograničen realnom situacijom na terenu", te da ministarstvo nije moglo da uspostavi jedinstvenu kontrolu nad lokalnom policijom

Veštak odbrane prvog ministra policije bosanskih Srba kaže da je naišao na "more dokumenata" koji pokazuju je lokalna policija izvršavala direktna naređenja opštinskih vlasti, na koje ministarstvo nije imalo uticaj

Odbrana šefa banjalučke policije kaže da je tokom 1992. godine Župljanin tražio od ministra unutrašnjih poslova Stanišića da "definiše" ulogu policije i tako spreči "angažovanje celokupnih sastava policije" na frontu, pod vojnom komandom

U unakrsnom ispitivanju veštaka odbrane prvog ministra policije bosanskih Srba tužilac tvrdi da je svedok, bivši zvaničnik policije RS, "pristrasan i ima predrasude koje štete njegovoj pouzdanosti"

Veštak odbrane prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da su vojska i krizni štabovi imali nadležnost nad logorima u kojima su bili zatočeni Hrvati i Bošnjaci, ali se "često dešavalo" da ih policija obezbeđuje zbog naredbi kriznih štabova i "nerešenih pitanja" sa vojskom

Veštak odbrane za demografska pitanja tvrdi da je najčešći razlog iseljavanja civila tokom rata u Bosni i Hercegovini bila "spontana migracija" ljudi koji su u većim grupama napuštali svoje domove i pre izbijanja sukoba, jer se nisu osećali bezbedno

Veštak odbrane prvog ministra policije u vladi bosanskih Srba kritikuje demografske analize tužilaštva tvrdeći da se ne zasnivaju na empirijskim nalazima, već na "zakonima brojeva", a "broj može da govori to što želi onaj koji ume sa njim da se poigra"

Osporavajući navode Steve Pašalića, demografskog izveštaja eksperta odbrane prvog ministra unutrašnjih poslova u vladi bosanskih Srba, tužilac tvrdi da su neki podaci "statistički beskorisni", zbog nedoslednosti u izradi izveštaja

Tužilaštvo osporava kvalifikovanost demografskog eksperta odbrane prvog ministra policije bosanskih Srba te navodi da zbog izjava koje je davao u javnosti o odnosima između etničkih grupa u BiH, nije u stanju da napiše "neostrašćen i trezven" demografski izveštaj, kakav je potreban za suđenje

Tužilaštvo tvrdi da su naredbe i dopisi o nezakonitostima u radu policije u RS tokom 1992. godine bile samo "fasada", ali da nije bilo očekivanja da će biti primenjene. Bivši načelnik dobojske policije kaže da je takav stav tužilaštva "uvreda" kojom se tvrdi da je "jedno radio, drugo pisao a treće mislio"

Bosanski Srbi su od 1991. godine radili na stvaranju paralelnog MUP i izdvajanju iz republičkih struktura, tvrdi optužba na suđenju bivšim zvaničnicima policije RS. Svedok, bivši načelnik policije dobojske regije, kaže da nije znao za takva nastojanja i negira da je sastanak srpskih kadrova republičkog MUP u februaru 1992. godine bio tajno organizovan

Preuzimanje Doboja od strane srpskih snaga početkom maja 1992. godine, prema bivšem načelniku policije dobojske regije, nije bilo posledica političke odluke SDS za stvaranje srpske države, već "pitanje trenutka" da se preduhitre Muslimani koji bi, tvrdi svedok, napali Doboj da Srbi nisu to učinili prvi

Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba tužilaštvo tvrdi da nije bilo stvarnog zalaganja da se 1992. godine u Doboju iz sastava rezervne policije izbace "ološ i ubice"

Andrija Bjelošević, bivši šef policije dobojske regije, tvrdi da je tadašnji šef lokalne stanice policije, a sada gradonačelnik Doboja Obren Petrović, zapošljavao policajce sa krivičnim dosijeima i uključio paravojsku u redove rezervne policije. Obren Petrović je u maju prošle godine, svedočeći na poziv optužbe, rekao da "pretpostavlja da je Bjelošević u svojoj kancelariji morao da čuje zvuke prebijanja" nesrba zatočenih u zgradi policije

Bivši načelnik Centra službi bezbednosti Doboj slaže se sa odbranom Miće Stanišića da je vojska tokom 1992. godine imala pravo da angažuje policiju u borbenim dejstvima i da su tada policajci bili u nadležnosti vojske, a ne policije. Tužilaštvo, s druge strane, tvrdi da je policija čak i tokom vojnog angažmana bila nadležna za procesuiranje svojih pripadnika ukoliko počine krivična dela

Bivši šef policije dobojske regije kaže da je u septembru 1992. godine predložio da se trojica policajaca vrate na čelne funkcije koje su obavljali u vreme kada su pripadnici kriminalne grupe "Miće" ubijali, pljačkali i zlostavljali nesrbe u gradu, zbog obećanja da će ovog puta "maksimalno pomoći u rasvetljavanju slučaja grupe "Miće"

Bivši direktor policije Republike Srpske kaže da su se tokom 1991. godine Hrvati i Muslimani zaposleni u republičkom MUP okupljali na tajnim sastancima, ali "mudro i perfidnije", a ne javno kao Srbi.

Osporavajući presuđene činjenice o više logora u Brčkom 1992. godine odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba tvrdi da ukoliko svedok, kao tadašnji policijski zvaničnik, ne zna za njihovo postojanje, onda to "sugeriše da presuđena činjenica nije istinita", odnosno da logora nije ni bilo

Pripadnici zloglasne paravojne formacije "Žute ose" uhapšeni su krajem jula 1992. u specijalnoj akciji policije, koja je podnela krivične prijave i predala ih sudskih vlastima, ali su pušteni iz pritvora na osnovu odluke istražnog sudije, tvrdi bivši čelnik bijeljinske policije

Bivši zvaničnik policije RS tvrdi da se ne seća da li je Mićo Stanišić učestvovao u organizaciji barikada koje su Srbi postavili početkom marta 1992. godine u Sarajevu. Tužilaštvo tvrdi da je Stanišić imao ulogu da "kontaktira i daje instrukcije ljudima na terenu"

Bijeljinska policija nije procesuirala pripadnike paravojnih grupa iz Srbije već ih je slali nazad pošto bi u suprotnom morali da izgrade "više zatvora nego kasarni u RS" pa su ih se "najbrže rešavali" prebacivanjem u Srbiju, kaže bivši zvaničnik MUP RS

Bivši policijski zvaničnik kaže da su pripadnici jedinice Duška Malovića bili "profesionalni i disciplinovani" tokom leta 1992. godine, ali da "ne zna da li se kasnije nešto desilo", te da je "često čuo" informacije da je ta jedinica učestvovala u ubistvima nesrba u Bijeljini u jesen 1992. godine. Tužilaštvo tvrdi da je jedinica bila direktno potčinjena optuženom Mići Stanišiću, prvom ministru policije RS

Bivši inspektor policije RS kaže da je početkom 1992. godine lokalna vlast formirala stanice policije bez konsultacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a predlozi inspektora za imenovanje profesionalnih kadrova se "nisu sviđali" kriznim štabovima

Bivši inspektor srpskog MUP slaže se sa navodima odbrane da je prvi ministar policije u vladi RS bio "uporan" u rešavanju problema u radu policije i obračunavanju sa paravojskom. Tužilaštvo tvrdi da su akcije protiv paravojske dolazile tek kada bi napadali srpsko stanovništvo

Bivši inspektor MUP RS je u unakrsnom ispitivanju davao izuzetno opširne odgovore, koji uglavnom nisu bili u vezi sa postavljenim pitanjima, te je tužiteljica bila prinuđena da mu ih više puta ponavlja

Bivši inspektor iz sedišta MUP RS tvrdi da mnoge stanice policije u RS u proleće i leto 1992. godine nisu imale dovoljno ljudi za obavljanje redovnih dužnosti, a optužba mu je danas pokazala platne spiskove iz tog perioda na kojima se navodi veći broj zaposlenih. Svedok je rekao da ti spiskovi "nisu merodavni" jer su pravljeni kako bi se "povezao staž" policajcima koji su, navodno, više meseci nisu dolazili na posao

Bivši policijski inspektor tvrdi da je "neko zakazao u policijskom lancu" republičkog MUP što je omogućilo da, početkom marta 1992. godine, osumnjičeni za ubistvo srpskog svata napusti Sarajevo, iako je grupa operativaca na čelu sa svedokom, uspela da ga locira

Uprkos nastojanjima Centra službi bezbednosti u srpskom delu Sarajeva da 1992. godine da smeni čelnike policije u Vogošći, zbog "haotičnog stanja" u tom mestu, iz Vogošće je poručeno da je načelnika "imenovala lokalna skupština i samo ona može da ga smeni", kaže bivši policajac MUP Republike Srpske

Planjina kuća u Vogošći bila je zatvorski objekat u nadležnosti ministarstva pravde, a zvanična prepiska zatvorskih upravnika i srpskih vlasti nikada nije došla do policije, tvrdi bivši načelnik kriminalističke službe srpskog Sarajeva

Krivične prijave policije RS 1992. godine nisu sastavljane "samo iz kozmetičkih razloga", već su imale sudsku vrednost, pošto su mnoge korišćene kao dokazni materijal na suđenjima za ratne zločine pred sudovima u BiH, kaže radnik policije RS svedočeći u odbranu prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba

Optužba tvrdi da je policija RS tokom 1992. godine ozbiljno istraživala slučajeve ratnih zločina samo kada su Srbi bili žrtve, dok bivši načelnik kriminalističke službe u srpskom delu Sarajeva to negira

Ratni načelnik kriminalističke službe u Centru službi bezbednosti srpskog dela Sarajeva "se ne seća" da je 1992. godine policija upravljala zatočeničkim centrima za civile bilo gde u Bosni i Hercegovini, a propustio je čak da iz medija te godine sazna o postojanju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje

Na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba optužba tvrdi da je policajac Brano Vlačo imenovan za upravnika zatvora Planjina kuća, da bi krajem 1992. godine postao načelnik policije u Vogošći. Branioci kažu da su postojala dvojica ljudi s istim imenom i da upravnik zatvora i kasnije načelnik policije, nije prethodno radio kao policajac. Odbrana je ipak odustala od Vlača kao svog svedoka

Prioritet policije RS tokom 1992. godine bilo je istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela ratnih zločina, ali je nedostatak kadrova uzrokovao podnošenje malog broja krivičnih prijava, tvrdi policajac MUP RS, koji svedoči u odbranu prvog ministra policije bosanskih Srba

Pretresno veće koje sudi bivšim zvaničnicima policije bosanskih Srba odbacilo je zahtev Miće Stanišića, prvog ministra policije RS, da bude pušten na privremenu slobodu tokom letnje sudske pauze

Počeo iskaz poslednjeg svedoka obrane prvog ministra policije bosanskih Srba. Ratni načelnik kriminalističke službe MUP RS tvrdi da su srpska i hrvatska strana početkom 1992. godine formirale nacionalne policije kako bi sprečile "dominaciju muslimanskih kadrova"

Bivši zvaničnik srpskog MUP kaže da je policija u Republici Srpskoj 1992. godine stvarala institucije "sa ledine", bez materijalno-tehničkih sredstava, istovremeno se suočavajući sa nedostatkom kadrova i uplitanjem lokalne politike u rad policije

Nakon hapšenja pripadnika paravojne formacije "Žute ose", policija je "na sugestiju" vojnih organa bezbednosti, vršila samo istrage krađa koje su počinili dok je u nadležnosti vojske bilo da procesuiraju dela ratnih zločina, tvrdi bivši radnik MUP RS

Nakon otmice 17 Muslimana iz Sjeverina policija iz Višegrada i Ruda je, između ostalog, sumnjala da su zločin počinili Muslimani iz Srbije "kako bi izazvali incidente u pograničnom području"

Prvi ministar policije bosanskih Srba Mićo Stanišić smatrao je da sve dobrovoljačke grupe treba da budu stavljene pod komandu VRS, dok je Biljana Plavšić "samoinicijativno kontaktirala sa njima i ugovarala dolaske dobrovoljaca iz Srbije u RS", kaže ratni načelnik Uprave kriminalističke policije u sedištu MUP RS

Na suđenju za zločine nad bosansko-hercegovačkim Hrvatima i Muslimanima počinjene 1992. godine iskaz je nastavio bivši zvaničnik MUP RS koji kaže da saznanja o radu policije temelji na izveštajima inspektora koji su obilazili lokalne stanice, sastancima kolegijuma i razgovorima sa tadašnjim ministrom a sada optuženim Stanišićem

Ratni načelnik Uprave kriminalističke službe MUP RS kaže da 1992. godine nije čuo za izveštaje svetskih medija o logorima Omarska i Manjača pošto je tek 1993. godine uspeo da kupi mali televizor

U odnosu prema policajcima koji su kršili zakon ministar unutrašnjih poslova ponašao se kao roditelj koji "neprestano preti svojoj deci, ali nikada ne ostvaruje pretnje", te vremenom podređeni policajci "prestanu da pridaju pažnju pretnjama", tvrdi tužilac na suđenju bivšim zvaničnicima policije RS

Bivši radnik MUP RS prvi put je danas čuo za broj od 300 prijedorskih policajaca koji su u leto 1992. godine bili angažovani na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, iako kaže da "zna" da je policija iz Prijedora i Bosanskog Šamca čuvala logore "na zahtev kriznih štabova"

Pripadnici paravojnih grupa bili su 1992. godine u nadležnosti Vojske Republike Srpske, tvrdi bivši načelnik Uprave kriminalističke policije MUP RS

Bivši radnik policije RS slaže se sa odbranom Miće Stanišića da je jedan od razloga zbog kojih je optuženi, kao ministar policije, izdao nalog da se istražuju i dokumentuju ratni zločini nad Srbima, bilo suprotstavljanje medijima koji su "sumnjali" da su i Srbi žrtve zločina

Poslednji svedok odbrane Miće Stanišića, bivšeg ministra policije bosanskih Srba završio je iskaz na suđenju nekadašnjim čelnicima policije RS za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene 1992. godine u 20 bosansko-hercegovačkih opština

Na početku dokaznog postupka odbrane Stojana Župljanina, branilac istakao da je bivši šef policije banjalučke regije radio koliko je mogao da "spreči ili ublaži" posledice zbivanja iz 1992. godine, ali da "nije bio dorastao situaciji" te da "nije ratni zločin biti loš načelnik". Prvi svedok odbrane je vojni ekspert Vidosav Kovačević

Vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina tvrdi da je vojska a ne policija bila nadležna za procesuiranje policajaca koji bi počinili krivična dela tokom borbenih dejstava.

Vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina kaže da je vojska imala potpunu kontrolu i odlučivala o upotrebi policijskih jedinica u borbi, čime je otežavala redovan rad policije tokom 1992. godine

Tužilaštvo tvrdi da je branilac uticao na izradu izveštaja eksperta odbrane bivšeg šefa policije banjalučke regije, dok branilac kaže da tužilaštvo "zbunjuje svedoka". Suđenje prekinuto do sutra kako bi svedok razmislio o pitanju tužilaštva

Tužilaštvo osporava objektivnost i nezavisnost eksperta odbrane Stojana Župljanina tvrdeći da se prilikom izrade ekspertskog rada konsultovao sa branioce, da nastupa s ciljem da pomogne optuženom a ne kao nezavisni stručnjak, te da nije u razmatranje uzeo nalaze eksperata tužilaštva o odnosu vojske i policije RS o čemu svedoči kao veštak

Vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina je, prema tužiocu, "otvoreni srpski nacionalista i apologeta srpskog nacionalizma" koji se služi "nenaučnim metodama" i u svom izveštaju iznosi "nepotkrepljene" tvrdnje

Optužba tvrdi da se vojni veštak optužbe, u ekspertskom radu priređenom za suđenje bivšim čelnicima policije bosanskih Srba, najvećim delom se bavio obradom zakonskih propisa i događaja na teritoriji koja izlazi iz okvira izveštaja

Vidosav Kovačević, ekspert odbrane Stojana Župljanina tvrdi da je vojska uvek odgovorna za aktivnosti policije jer kada policajac jednom postane deo vojnih snaga, "on gubi ovlašćenje službenog lica i postaje vojnik, borac, do povratka u svoju jedinicu". Po tužilaštvu, Kovačević je "iskonstruisao teoriju koja nije utemeljena u stvarnosti"

Vidosav Kovačević, vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina, tvrdi da je u nadležnosti vojnog komandanta bilo da "preduzima disciplinske mere i pokreće krivični postupak protiv pojedinaca koji narušavaju disciplinu ili pravila međunarodnog ratnog prava". Ta procedura primenjivana je i na pripadnike policije koji su bili pretpotčinjeni vojsci, tvrdi Kovačević

Vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina tvrdi da je odgovornost za kažnjavanje policije bila u rukama vojnog komandanta čijem su sastavi pripadali. Vidosav Kovačević je ostao pri tom stavu i kada mu je tužiteljica predočila dokument koji govori da je u jednom slučaju krivično gonjenje naložio načelnik Centra službi bezbednosti Župljanin. "Bolje iko, nego niko", uzvratio je Kovačević

Optužba traži da se odbaci ekspertski izveštaj i iskaz Vidosava Kovačevića, zbog nedostatka ekspertize i pristrasnosti, dok odbrana navodi da je on "najkvalifikovaniji" da govori o odnosu vojske i policije u RS, o čemu eksperti koje je izvela optužba "nemaju pojma"

Bivši radnik banjalučke policije, svedok odbrane Stojana Župljanina, kaže da je 1992. godine policijski čas važio za sve građane bez obzira na nacionalnu pripadnost kao i da srpska policija nije diskriminisala nesrbe na kontrolnim punktovima

Bivši radnik Centra službi bezbednosti Banjaluka negira da su pripadnici specijalnog odreda bili u sastavu Centra tvrdeći da je "specijala" mogla da bude i deo vojske, te da ih nikad nije video, već je samo "čuo" da su u maju 1992. godine bili učesnici policijske parade

Bivši radnik banjalučke policije kaže da su u Prijedoru postojali "istražni i prihvatni centri", a ne logori, te da su u njih privođeni samo oni koji su bili uključeni u borbene aktivnosti ili su se dobrovoljno sklanjali izbeglice iz ratom zahvaćenih područja

Bivši šef banjalučke policije Stojan Župljanin sredinom 1991. godine nije mogao "čudom da se načudi" kada je na sastanku u sedištu MUP video da je jedan od dokumenata štampan na zelenom papiru, pa se pitao nije li to "znak dominacije Muslimana" u republičkoj policiji

Bivši pripadnik prijedorske policije kaže da je početkom aprila 1992. godine Stojan Župljanin, "pomirljivim tonom pokušavao da smiri tenzije" u policiji, a da su se načelnik i komandir milicije ponašali prema njemu kao deca koja se svađaju, na šta je Župljanin odgovarao "kao majka koja ih umiruje"

Nakon preuzimanja vlasti od strane Srba u Prijedoru u policiju su, prema svedoku odbrane Stojana Župljanina, došli "policijski nepismeni"ljudi, na čelu sa Simom Drljačom koji je "po svoju pamet" išao u sedište SDS

Bivši pripadnik prijedorske policije koji svedoči u odbranu Stojana Župljanina kaže da je u proleće ’92. godine u gradu bila kompleksna situacija u kojoj je svako mogao da pogine bez obzira na nacionalnost, te da su neistiniti zaključci koji se mogu izvući iz bošnjačkih medija da su "zli Srbi jedva dočekali da hvataju te jadne Muslimane"

Bivši policajac iz Prijedora kaže da nikada nije čuo da je u obližnjem rudniku Tomašica zakopano više hiljada muslimanskih leševa, te da je bivši šef prijedorske policije Simo Drljača predlagao da ih se reše "mlevenjem ili spaljivanjem"

Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba bivši načelnik Odeljenja veze u prijedorskoj policiji opisao kako je logor Keraterm bio "ušminkan" za posetu Međunarodnog crvenog krsta, pa su svi bili "malo lepši nego što jesu"

Nakon što je prvi put čuo da su uslovi u Omarskoj i Keratermu "loši" i da ima "zloupotreba" Stojan Župljanin je rekao da će naložiti da se to ispita i "uraditi sve što je u njegovoj moći", tvrdi bivši radnik banjalučke policije Goran Šainović. Njegovim iskazom odbrana nastoji da ospori tvrdnje Predraga Radulovića koji je prošle godine svedočio da je Župljaninov odgovor zapravo bio da se u ratu takve stvari dešavaju

Bivši agent službe državne bezbednosti iz Banjaluke svedoči da je obaveštajna grupa "Miloš" izveštavala prvenstveno Državnu bezbednost Srbije, a "ne zna da li je deo tih informacija" išao i ka čelnicima MUP RS. Tužilaštvo tvrdi da su čelnici MUP RS bili obavešteni o svim nalazima grupe "Miloš"

Bivši radnik državne bezbednosti iz Banjaluke tvrdi da su banjalučki specijalci u Doboju samo obezbeđivali inspektore državne bezbednosti, a da su krivična dela koja su im pripisivana ustvari činile lokalne kriminalne grupe

Izvođenje dokaza odbrane ratnog šefa policije banjalučke regije Stojana Župljanina nastavljeno je iskazom nekadašnjeg radnika Državne bezbednosti MUP Republike Srpske, koji je najvećim delom svedočio na zatvorenoj sednici

Bivši radnik Državne bezbednosti MUP RS kaže da su pripadnici specijalnog odreda banjalučke policije "odgovarali vojsci", a da je policija služila samo kao "servis za isplatu ličnih dohodaka"

Odbrana bivšeg šefa policije banjalučke regije tvrdi da su pripadnici odreda specijalne policije Centra službi bezbednosti (CSB) Banjaluka bili disciplinski kažnjavani zbog učinjenih prestupa, što optužba osporava

Tužilaštvo naziva "besmislicom" tvrdnje da je MUP samo isplaćivao zarade pripadnicima banjalučkog specijalnog voda policije, a da su oni u nadležnosti vojske. Svedok odbrane bivšeg načelnika policije banjalučke regije uzvraća da su tužiteljičine tvrdnje "besmislice" i da se radilo o odluci političkog vrha koja se nije mogla dovoditi u pitanje

Tužilaštvo tvrdi da Stojan Župljanin, kao načelnik Centra službi bezbednosti Banjaluka, nije istraživao i kažnjavao krivična dela pripadnika specijalnog odreda policije čak ni kada se radilo o zločinima poput streljanja civila u dvorištu Doma zdravlja u Kotor Varoši

Tužilaštvo tvrdi da banjalučki specijalni odred policije nije raspušten 10. avgusta 1992. godine, već da su barem do kraja tog meseca nastavili da čine krivična dela u Kotor Varoši. Odbrana osporava navode tužilaštva

Bivši pripadnik Teritorijalne odbrane i vojske bosanskih Srba u Kotor Varoši tvrdi da su Hrvati i Muslimani u toj opštini početkom jula 1992. godine imali više naoružanih ljudi nego Srbi, ali priznaje da je njegovo znanje o srpskim vojnim jedinicama van grada bilo "maleno"

Bivši rezervista TO i pripadnik VRS iz Kotor Varoši kaže da je čuo da je zgrada lokalne Pilane 1992. godine korišćena kao "mesto okupljanja svih koji su želeli" da napuste grad, a ne kao zatočenički objekat za hrvatske i muslimanske civile

Zamenik direktora policije MUP RS kaže da nije znao za zločine nad nesrbima u Sanskom Mostu tokom rata, kao i da "ne može da potvrdi" da su Srbi napadali nesrbe u Gradiškoj u kojoj je bio zaposlen tokom rata kao pripadnik policije bosanskih Srba

Odobren zahtev Miće Stanišića, ministra policije u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba, za privremeno puštanje na slobodu tokom zimske sudske pauze

Odbrana Stojana Župljanina, bivšeg šefa policije banjalučke regije, saslušala je svog poslednjeg svedoka, bosanskog Muslimana koji je uz mere zaštite lika i glasa svedočio o karakteru optuženog

Na suđenju bivšim zvaničnicima policije RS počelo saslušanje svedoka čijim iskazima optužba nastoji da pobije dokaze izvedene tokom postupka odbrane. Mirza Lišinović, bivši policajac iz Doboja, govorio o hapšenju u noći kada su Srbi preuzeli gradsku vlast

Bivši radnik Centra službi bezbednosti u Doboju tvrdi da su nesrbi u proleće 1992. godine prestali da dolaze na posao zbog straha za ličnu bezbednost nakon što je Hrvat Mate Kržić, načelnik lokalne kriminalističke policije, kidnapovan na putu ka poslu

Na suđenju zvaničinima policije bosanskih Srba prvi svedok Pretresnog veća, bivši zamenik vojnog tužioca u Banjaluci, kaže da su civilni sudovi u najvećoj meri bili nadležni za procesuiranje policajaca ukoliko počine krivična dela čak i u periodu pretpočinjenosti vojsci

General Slavko Lisica koji na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu svedoči na poziv Pretresnog veća, tvrdi da su vojni komandanti bili odgovorni za sve - od obdaništa i škola, preko preduzeća do policijskih snaga. Po tužilaštvu, Lisica je to možda želeo ali je realnost bila drugačija

Mada u Republici Srpskoj 1992. nije proglašeno ratno stanje, penzionisani general VRS Slavko Lisica je "podrazumevao da je u ratu" zbog čega su, kako tvrdi, svi, uključujući i policiju, morali da izvršavaju njegova naređenja "bez pogovora". Tužiteljica dokazuje da su odgovornosti vojnih komandanata ipak bile "ograničene"

Poslednji svedok Pretresnog veća na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima RS kaže da je izveštaj o radu lokalnih policija na području Banjaluke iz 1992. godine otvorio "Pandorinu kutiju" i pokrenuo "bolan proces" u kojem su konstatovane nelegitimnosti u radu lokalnih policija

Tužilac tvrdi da je bivši pomoćnik ministra policije RS u avgustu 1992. godine tražio od vrhovne vlasti da naredi klasifikaciju zatočenih civila nesrba, "samo zato što se digla međunarodna prašina" nakon što su otkriveni uslovi u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojima su bili zatočeni Hrvati i Muslimani

Iskazom bivšeg pomoćnika ministra policije RS Tomislava Kovača okončano je izvođenje dokaza na suđenju policijskim zvaničnicima RS, optuženim za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u 20 bosansko-hercegovačkih opština 1992. godine. Za više od dve godine saslušano ukupno 147 svedoka

Odbrana Stojana Župljanina traži da se u dokaze uvrsti intervju tužilaštva sa Srđom Srdićem, bivšim poslanikom Srpske demokratske stranke iz Prijedora, koji je braniocima obelodanjen nakon zatvaranja slučaja

Iznošenje završnih reči na suđenju Mići Stanšiću i Stojanu Župljaninu zakazano je za 21. maj ove godine. Bivši zvaničnici policije bosanskih Srba terete se za zločine nad Hrvatima i Muslimanima širom BiH tokom 1992. godine

U završnoj reči na suđenju policijskim zvaničnicima Republike Srpske Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optužba ističe da su se bosanski Srbi naoružavali kako bi silom sprečili nezavisnost Bosne i Hercegovine pošto to nisu uspeli da ostvare političkim putem

U završnoj reči na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba, tužilaštvo zatražilo kazne doživotnog zatvora za Miću Stanišića, prvog ministra policije RS i Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banjaluka zbog zločina nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima 1992. godine

Branioci bivšeg ministra policije RS Miće Stanišića u završnoj reči poriču da je on bio deo udruženog zločinačkog poduhvata s ciljem uklanjanja Hrvata i Muslimana sa delova teritorije BiH pod kontrolom Srba i traže njegovo oslobađanje po svim tačkama optužnice. I odbrana drugooptuženog Stojana Župljanina smatra da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo njegovu odgovornost

Branioci Stojana Župljanina, ratnog načelnika Centra službi bezbednosti Banjaluka, tražili su da njihov branjenik bude oslobođen po svim tačkama optužnice, ili da mu se izrekne minimalna kazna. Zahtev optužbe za doživotnim zatvorom za Župljanina nazvali "besmislenim"

Bivši ministar policije bosanskih Srba Mićo Stanišić pušten je na privremenu slobodu u trajanju od tri meseca. Po isteku tog roka optuženi može da traži produžetak boravka u Srbiji. Stanišić čeka presudu po okončanom suđenju za zločine nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima, a tužilac je tražio da mu se izrekne doživotnog zatvora

Prvostepena presuda bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu biće saopštena u sredu 27. marta ove godine

Bivši policijski zvaničnici bosanskih Srba Mićo Stanišić i Stojan Župljanin osuđeni su na zatvorske kazne od po 22 godine zbog zločina nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima tokom 1992. godine. Proglašeni su krivim za progone, ubistva, mučenja i druge zločine počinjene u okviru udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa područja planirane srpske države

U najavama žalbe na prvostepenu presudu Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu tužilaštvo traži "značajno uvećanje" kazni, dok optuženi zahtevaju oslobađanje ili smanjenje zatvorskih kazni od po 22 godine koje im je izreklo prvostepeno veće

Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, traži dopuštenje da uz žalbeni podnesak priloži deo privatnog pisma sudije Frederika Harhofa, koje je sredinom juna dospelo u medije

Održana prva konferencija o stanju u žalbenom postupku u predmetu bivših policijskih zvaničnika Republike Srpske Miće Stanišića i Stojana Župljanina osuđenih na zatvorske kazne od po 22 godine. Stanišić se odrekao prava da prisustvuje konferenciji a Župljanin se prepustio "volji gospodnjoj"

Tužilac traži da se odbaci zahtev Miće Stanišića i Stojana Župljanina da pismo sudije Harhofa, koje navodno ukazuje na njegovu pristrasnost, uključe u svoje žalbene podneske. Odluka o diskvalifikaciji danskog sudije iz veća koje sudi Šešelju, smatra tužilaštvo, je "pogrešna, doneta u drugom predmetu, a uz to nije ni konačna"

Odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića uputila zahtjev Žalbenom vijeću da se postupak protiv njihovog klijenta proglasi ništavnim. Odbrana se poziva na nedavno odbacivanje zahtjeva tužilaštva za preispitivanje odluke o diskvalifikaciji danskog sudije Frederika Harhofa, jednog od trojice sudija koji su osudili Stanišića i Župljanina

Nakon Miće Stanišića, i odbrana Stojana Župljanina podnela zahtev da se postupak protiv bivših čelnika policije bosanskih Srba proglasi ništavnim, zato što je u njemu učestvovao danski sudija diskvalifikovan zbog navodne pristrasnosti u prilog osude optuženih. Traži se i izuzeće sudije Liua, zbog toga što se izjasnio protiv diskvalifikacije Harhofa

Imenovan tročlani panel za odlučivanje o zahtevu Stojana Župljanina i Miće Stanišića za izuzeće kineskog sudije Liu iz sastava Žalbenog veća koje treba da razmotri podnesak odbrane u kojem se traži poništavanje prvostepene presude čelnicima policije bosanskih Srba zbog toga što je u njenom donošenju učestvovao danski sudija Harhof

Panel sudija odbacio zahtev bivših policijskih zvaničnika bosanskih Srba za izuzeće kineskog sudije iz Žalbenog veća koje će odlučivati o njihovom zahtevu za ukidanje osuđujuće presude zbog navodne pristrasnosti jednog od sudija Prvostepenog veća

Odbačen zahtev bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina da se žalbeni postupak prekine i prvostepena presuda proglasi nevažećom zbog navodne pristrasnosti sudije Harhofa koji je bio u sastavu veća koje ih je proglasilo krivim za zločine počinjene 1992. godine

Konferencija o stanju u žalbenom postupku bivšeg ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića i šefa policije banjalučke regije Stojana Župljanina. Odluke o zahtevu za dopunu žalbi biće donete u dogledno vreme

Branioci prvog ministra policije bosanskih Srba traže od Žalbenog veća da preispita odluku o odbacivanju zahteva odbrane za poništavanje prvostepene presude u čijem je donošenju učestvovao diskvalifikovani sudija Frederik Harhof

Konferencija o stanju u žalbenom postupku bivšeg prvog čoveka policije bosanskih Srba Miće Stanišića i šefa policije banjalučke regije Stojana Župljanina. Žalbena rasprava najavljena za 2015. godinu

Na redovnoj konferenciji o stanju u žalbenom postupku u predmetu bivših čelnika policije Republike Srpske, najavljeno je da će rasprava o žalbama optužbe i odbrane na prvostepenu presudu biti održana najverovatnije u aprilu ili maju 2015. godine

Transkript svedočenja Miće Stanišića na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, neće biti usvojen kao dodatni dokaz u Stanišićevom žalbenom postupku

Na statusnoj konferenciji u predmetu bivših policijskih zvaničnika RS, najavljeno je da će žalbena rasprava - planirana za april - biti održana tek nakon letnje sudske pauze, dok će konačna presuda biti izrečena tek sledeće godine

Rasprava o žalbama strana u predmetu bivših zvaničnika policije Republike Srpske biće održana u novembru ove godine, dok se izricanje konačne presude očekuje na proleće 2016. godine

Predžalbeni sudija Karmel Ađus ukazao da je zbog "kombinacije razloga" datum žalbene rasprave u predmetu Miće Stanišića i Stojana Župljanina pomeren sa novembra na decembar ove, a najverovatnije na januar sledeće godine. Presuda se očekuje u junu 2016. godine

Rasprava o žalbama optužbe i odbrane na prvostepenu presudu kojom su Mićo Stanišić i Stojan Župljanin osuđeni na po 22 godine zatvora za zločine nad muslimanskim i hrvatskim stanovništvom dvadesetak opština Bosne i Hercegovine, zakazana za 16. decembar

Odbrane Miće Stanišića i Stojana Župljanina na današnjoj usmenoj raspravi obrazložili žalbeni zahtev za ukidanje prvostepene presude ili makar smanjenje 22-godišnje zatvorske kazne, oslanjajući se pre svega na mogućnost da proces bude obustavljen zbog "utiska pristrasnosti" Frederika Harhofa, jednog od sudija Pretresnog veća. Optužba takve zahteve odbacuje i traži da osuđujuće kazne budu pooštrene do raspona od 30 do 40 godina

U zanimljivoj komparativnoj analizi tužiteljica ukazala da su Stanišić i Župljanin zbog masovnih zločina koji su rezultirali "šestocifrenim brojem žrtava" osuđeni na neznatno veće ili čak manje kazne od direktnih počinilaca pojedinačnih krivičnih dela, zbog čega je zatraženo da im kazne sa 22 budu povećane na 30 do 40 godina zatvora. Na kraju žalbene rasprave veću se obratila dvojica optuženih

Na poslednjoj konferenciji o stanju u postupku protiv bivših čelnika policije bosanskih Srba najavljeno da će presuda Žalbenog veća biti izrečena poslednjih dana juna ove godine

Izricanje presude Žalbenog veća u predmetu bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina zakazano za četvrtak 30. juna

Žalbeno vijeće Tribunala potvrdilo prvostepenu presudu bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, uključujući i zatvorske kazne od po 22 godina za zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima od početka aprila do kraja decembra 1992. godine. Stanišićeva i Župljaninova odbrana nije dokazala "pristrasnost" danskog sudije Harhofa, diskvalifikovanog u predmetu Vojislava Šešelja.