Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je nadležnost za gonjenje počinilaca krivičnih dela tokom 1992. godine bila isključivo na pravosuđu, dok javni tužilac iz Teslića podseća da je preduslov za to bio da policija obavi svoj posao, odnosno otkrije počinioce i prikupi dokaze


Branko Perić sudija Suda BiH odgovarao je danas na pitanja branilaca Miće Stanišića i Stojana Župljanina, čelnika policije bosanskih Srba, koji se terete za zločine policije počinjene u 20 opština Bosne i Hercegovine tokom 1992. godine. Perić je u tom periodu bio javni tužilac suda u Tesliću.

Branilac Miće Stanišića, prvog ministra policije u vladi bosanskih Srba, izneo je stav odbrane da je gonjenje i procesuiranje krivičnih dela bilo "isključivo u nadležnosti javnog tužioca i sudije". Perić se složio da je gonjenje bilo obaveza pravosudnih organa, ali je podsetio da je otkrivanje krivičnih dela i prikupljanje dokaza spadalo u nadležnost policije. Branilac je takođe sugerisao i da su u periodu ratnih dejstava svi vojno sposobni muškarci potpadali pod nadležnost vojnih sudova, što je svedok odbacio ukazujući da su vojni sudovi imali nadležnost samo nad onima koji su bili "stavljeni na raspolaganje vojsci" odnosno mobilisani.

Advokat Slobodan Cvijetić se osvrnuo i na jučerašnju izjavu svedoka da krivičnom prijavom protiv grupe "Miće" nisu bili obuhvaćeni svi članovi te grupe, kao ni Milan Savić, zamenika načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Doboj, po čujem su nalogu "Miće" došle u Teslić. Branilac je od svedoka tražio pojašnjenje zašto sam nije proširio istragu kada je znao da nisu svi obuhvaćeni. Perić je objasnio da je "imao takvu nameru", ali da je za to bilo potrebno okončanje istrage, koje nije bilo izvodivo bez ekshumacije žrtava. Sredstva za ekshumaciju je, kako je juče naveo, tražio od ministarstva pravde, ali mu je rečeno da "Vlada trenutno nema novca".

Branilac drugooptuženog Stojana Župljanina je tvrdio da je CSB Banja Luka, na čijem čelu je bio njegov klijent, nakon hapšenja grupe "Miće"izvršio smenu policijskog rukovodstva u Tesliću zbog toga što su dopustili njihovo delovanje. Svedok je to potvrdio, ali je dodao da je "takođe tačno" da se smenjeno rukovodstvo kasnije vratilo na radna mesta u policijskoj stanici u Tesliću.

Odbrana je tvrdila da je policija 1992. godine često podnosila krivične prijave direktno vojnom pravosuđu, sugerišući da svedok nije mogao da ima uvid u sve podnete prijave. Perić je dopustio tu mogućnost iako vojno pravosuđe, kako je rekao, nije bilo funkcionalno. Potvrdno je odgovorio na pitanje sudije da li je "u svakom slučaju" bilo na javnom tužiocu da pokrene istragu i preda slučaj vojsci ako se ispostavi da su oni nadležni. Ipak, naglasio je Perić, da bi tužilac doneo konačnu odluku o nadležnosti, policija je morala da prikupi dokaze i informacije o događaju.

Dijeljenje sadržaja