Logorski stražari su sa krova upravne zgrade u Omarskoj pucali po zatvorenicima, kladeći se u pivo gde će ih pogoditi, tvrdi bivši inspektor Državne bezbednosti Republike Srpske na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba


Predrag Radulović, bivši inspektor Državne bezbednosti u banjalučkom Centru službi bezbednosti (CSB), je u nastavku svedočenja na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba govorio o zločinima pripadnika specijalne policijske jedinice, teroru "crvenog kombija" u Banja Luci i zlostavljanju nesrba u logorima Omarska i Keraterm 1992. godine. Banja Luka je jedna od dvadeset opština u kojima su počinjeni zločini za koje se terete Mićo Stanišić, prvi ministar policije bosanskih Srba i Stojan Župljanin, načelnik CSB Banja Luka.

Radulović je rekao da su pripadnici specijalnog odreda policije iz Banja Luke pljačkali, tukli, zatvarali i ubijali Hrvate i Bošnjake u Doboju, a da je o tim zločinima pismeno i usmeno obavestio Župljanina koji je bio "iznenađen". Kako su specijalci nakon dva dana povučeni iz Doboja, svedok zaključuje da je Župljanin imao zvaničnu nadležnost nad tom formacijom.

Prilikom posete Stanici javne bezbednosti u Doboju, Radulović tvrdi da mu je stariji policajac ispričao da su "Šeširani", kako su zvali banjalučke specijalce zbog šešira koje su nosili, u saradnji sa lokalnim kriminalcima silovali trinaestogodišnju Bošnjakinju pred njenom majkom. Kada je protestovao kod lokalnog načelnika Andrije Bjeloševića, on mu je rekao da ne može ništa da učini, pošto specijalci i paravojnici imaju političku podršku. Svedok je takođe naveo da su se pripadnici specijalnog odreda policije slično ponašali i u Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, gde su upućeni nakon povlačenja iz Doboja.

Radulović je takođe opisao "teror" koji su tokom čitave 1992. godine u Banja Luci sprovodili članovi grupe "Crveni kombi". Radilo se o policajcima koju su kružili gradom u kombiju crvene boje, koji Radulović naziva "mrtvačkim kombijem za dresuru ljudi". U njemu su mučili i prebijali ugledne i bogate nesrbe i "sejali strah kako bi ostale prisilili da napuste grad". Sedište grupe bilo je u prostorijama CSB, a Radulović kaže da neki od njih i danas žive slobodno u Banja Luci.

Svedok je govorio i o poseti logorima Keraterm i Omarska, mesec dana nakon njihovog osnivanja. U Keratermu su, navodi, uslovi bili "nemogući", u jednoj hali video je oko hiljadu ljudi koji nisu imali prostora da sednu već su stajali "kao snoplje", bez vode, bez osnovnih higijenskih uslova, prebijani prilikom odvođenja na saslušanja. Stražari su, tvrdi, bili pripadnici rezervnog i aktivnog sastava policije.

U logoru Omarska je, po svedoku, bilo "mnogo strašnije". "Ljudski život tamo imao je vrednost jednog piva", rekao je i opisao kako su se "pripadnici određenih oružanih formacija" kladili u pivo da će sa krova upravne zgrade pogoditi zatvorenike u dvorištu. Leševe nekolicine ubijenih u ovoj "igri" video je u travi iza upravne zgrade.

Radulović tvrdi da je njegova grupa operativaca državne bezbednosti izvestila nadležne o svim tim zločinima, u izveštajima koje su potpisivali pseudonimom "Miloš". Iako tužilaštvo poseduje 1.200 stranica tih izveštaja, svedok tvrdi da napisano ukupno 2.750 stranica, ali ne zna šta se sa njima desilo nakon što je "isteran" iz Službe državne bezbednosti zbog "širenja bratstva-jedinstva u Republici Srpskoj".

Dijeljenje sadržaja