Bivši inspektor Državne bezbednosti Republike Srpske kaže da su početkom aprila 1992. godine pripadnici naoružane formacije Srpske odbrambene snage (SOS) bili "gospodari života i smrti" u Banja Luci. Osim što su "terorisali" stanovništvo, oni su u civilnim i vojnim institucijama postavljali čelnike lojalne Srpskoj demokratskoj stranki


Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu iskaz je počeo Predrag Radulović, advokat iz Banja Luke koji je tokom 1992. godine bio inspektor Službe državne bezbednosti (SDB) u okviru Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka.

Na početku iskaza, koji daje na poziv optužbe, Radulović je rekao da ga je, nakon prvog kontakta sa istražiteljima tužilaštva, telefonom pozvao Stojan Župljanin iz Pritvorske jedinice UN u Sheveningenu/Scheveningen i ponudio da bude deo tima odbrane ili svedok odbrane. To je odbio, kaže, u skladu sa izrekom "ko pre devojci, njegova devojka".

Pre nego što je govorio o situaciji u Banja Luci, Radulović je naveo i da je protiv njega od 1992. godine vođen desetogodišnji krivični postupak po optužbama da je "širio bratstvo i jedinstvo u Republici Srpskoj" i time "sputavao borbeni duh srpske vojske".

Radulović je 1992. godine bio na čelu grupe operativaca SDB koji su svoje izveštaje potpisivali pseudonimom "Miloš", "Sigma" ili "Pukovnik". Izveštaji su pored nadležnih u MUP RS, slati i u Službu državne bezbednosti Srbije. U većini izveštaja koji su danas prikazani u sudnici, govori se o delovanju grupe Srpskih odbrambenih snaga (SOS). Te snage su početkom aprila 1992. godine zauzele sve važnije institucije u Banja Luci, blokirale prilaze gradu, postavili kontrolne punktove i bile "gospodari života i smrti" i "strah i trepet" za stanovništvo. Radulović dodaje da su pripadnici SOS bili "lokalni kriminalci sa debelim pedigreom u policijskim kartotekama".

U izveštaju SDB od početka aprila '92. SOS se opisuju kao "naoružana formacija Srpske demokratske stranke", koja vrši pritisak na vojne i civilne vlasti i na rukovodeća mesta postavljaju ljude lojalne politici stranke, a koji, tvrdi Radulović, nisu imali "ni stručne, ni moralne kvalifikacije". Prema obaveštajnim podacima policije vođa SOS Ljuban Ećim bio je izuzetno blizak sa Radovanom Karadžićem.

Iako je, kaže svedok, policija imala dovoljno resursa da spreči njihovo delovanje, policijska reakcija je izostala, a pripadnici grupe SOS su čak zvanično inkorporirani u sastav Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka i postali deo jedinice za specijalne namene. Kada je Radulović u jednoj prilici protestovao zbog toga, Župljanin mu je odgovorio da se radi o "srpskim vitezovima". Kao deo zvaničnih policijskih snaga pripadnici SOS su, tvrdi Radulović, nastavili da čine krivična dela, posebno kada su delovali van Banja Luke, u Doboju i Sanskom Mostu.

Svedočenje insajdera iz banjalučke državne bezbednosti se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja