Odbrana ministra policije bosanskih Srba tvrdi da ga načelnik policije iz Zvornika, koga je navodno imenovao Krizni štab a ne ministarstvo, nije obaveštavao o masakrima nad muslimanskim civilima u tom gradu u proleće i leto 1992. godine


U unakrsnom ispitivanju bivšeg pomoćnika komandira stanice policije u Zvorniku, Petka Panića, odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba Miće Stanišića ukazivala je da su paravojne formacije i lokalni Krizni štab ometali policiju u profesionalnom obavljanju dužnosti. Stanišić se sa Stojanom Župljaninom, bivšim načelnikom Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, tereti za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u dvadeset opština BiH tokom 1992. godine.

Branilac je istakao da do avgusta 1992. godine Stanišić kao ministar unutrašnjih poslova nije imao uticaj na izbor načelnika Službe javne bezbednosti (SJB), već je njih "suštinski" postavljao Krizni štab, na šta je svedok odgovorio da "misli" da je bilo tako. Odbrana tvrdi da je jedan od tih načelnika, kojeg je navodno imenovao Krizni štab, "samoinicijativno" pripojio policiji pripadnike paravojne formacije "gogićevci". O njihovom uključivanju u redove policije Panić je svedočio juče.

Ukazujući da u dnevnim izveštajima koje je načelnik policije početkom juna slao u Bijeljinu i Sarajevo nisu spomenuta masovna ubistva muslimanskih civila koja su se tih dana dešavala u tehničkoj školi u Karakaju, odbrana je sugerisala da ministar nije bio obavešten o događajima u Zvorniku. Svedok se složio da su to "propusti u izveštavanju".

Pošto je Panić juče svedočio da su pripadnici policije bili zaduženi za obezbeđivanje više zatočeničkih objekata u Zvorniku, branilac je ukazao na mogućnost da su u preduzeću Novi izvor stražarili rezervni policajci pretpočinjeni vojsci. Svedok je odbacio takvu mogućnost i objasnio da je redovna policija preuzela od vojne policije obavezu obezbeđivanja zatvora.

Svedok se, međutim, složio sa braniocem da su uglavnom rezervni, a ne aktivni policajci bili raspoređeni na stražarska mesta u Domu kulture u Čelopeku, gde su pripadnici paravojnih formacija ulazili i brutalno zlostavljali i ubijali zatočene Muslimane. Rezervisti, kaže svedok, nisu bili osposobljeni da zaustave paramilitarce i uglavnom su se trudili da izbegnu konflikt sa njima.

Odbrana je predočila i naredbe ministra policije iz avgusta 1992. godine u kojima se ukazuje na obaveze poštovanja međunarodnih propisa prilikom postupanja sa zatočenicima i podseća da se moraju pokretati krivične prijave protiv svih koji zloupotrebljavaju položaj. Te naredbe ministar je izdao više od mesec dana nakon nekoliko velikih masakra u zatočeničkim centrima širom Zvornika i posle pritiska koji je međunarodna zajednica izvršila na rukovodstvo bosanskih Srba da raspuste logore. Svedok je rekao da nije imao priliku da vidi tu naredbu, ali da je to "normalan način na koji bi trebalo postupati".

Dijeljenje sadržaja