Odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba protivi se uvođenju ratnih beležnica Ratka Mladica u dokaze pošto "način na koji je pribavljen materijal baca sumnju na njegovu pouzdanost", te "nema dokaza" da su dnevnici nastali u vreme koje je upisano na njima

Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, protivi se uvođenju u dokaze ratnih dnevnika Ratka Mladića, zaplenjenih početkom godine u stanu Mladićeve supruge u Beogradu. Odbrana tvrdi da "način na koji je pribavljen materijal baca sumnju na njegovu pouzdanost", te bi uvrštavanje u dokaze "predstavljalo štetu za integritet postupka", pošto "nema dokaza" kako je izvršena pretraga kuće u kojoj su dnevnici pronađeni, a nema ni dovoljno podataka o lancu čuvanja. Prema odbrani, "nema dokaza" ni da su dnevnici nastali u to vreme koje je upisano na njima.

U unakrsnom ispitivanju bivšeg Mladićevog zamenika, Manojla Milovanovića, kojeg je tužilaštvo pozvalo da bi potvrdio autentičnost zaplenjenih dnevnika, Stanišićev branilac O'Saliven/O'Sullivan je sugerisao da prema pravilima JNA svako ko zadužuje beležnice mora da ih "razduži" i vrati u vojni arhiv kada ih popuni. Svedok, međutim, kaže da se retko dešavalo da viši oficiri vraćaju svoje beležnice, pa su one uglavnom ostajale u njihovom posedu.

Župljaninov branilac Krgović je svedoku sugerisao da nije odmah prepoznao Mladićev rukopis, već tek pošto što je pročitao delove koji se odnose na njega. Milovanović, međutim, tvrdi da je rukopis prepoznao odmah, ali da je tačnostzapisa želeo da potvrdi čitanjem određenih delova. Branilac je zatim sugerisao i da svedok nikada nije potvrdio autentičnost rukopisa tako što ga je uporedio sa nekim drugim pisanim Mladićevim dokumentom, na šta je svedok odgovorio da je to bilo nemoguće jer ne poseduje ni jedan Mladićev dokument. "Taman posla da imam takav dokument, a da ga nisam predao".

U dodatnom ispitivanju, svedok je tužiocu potvrdio da je "hiljadu odsto" siguran u autentičnost Mladićevih dnevnika.

Nakon Milovanovićevog svedočenja iskaz je dao preživeli masakra na Korićanskim stijenama, gde su pripadnici interventnog voda prijedorske policije 21. avgusta 1992. godine streljali oko 200 muslimanskih civila. Svedok je sa ocem uhapšen nakon napada srpskih vojnih i policijskih snaga na selo Bišćani 20. jula 1992. godine i zatvoren u logor Trnopolje, odakle je 21. avgusta ubačen u autobuse pod pratnjom policije.

U sažetku njegove izjave, koji je pročitala tužiteljica, navodi se da su ih policajci na planini Vlašić najpre opljačkali, a zatim im naredili da kleknu iznad provalije, uz ivicu puta, i počeli da pucaju u njih. Svedoka je otac gurnuo niz stene i on je prilikom pada polomio zglob. Puzao je do obližnje vodenice gde su ga sledećeg dana našli srpski vojnici i odveli u bolnicu u Banjaluci. U bolnici nije adekvatno lečen, a dodatno je i prebijan. Kao posledica toga amputirano mu je stopalo i deo noge.

Dijeljenje sadržaja