Alex Demirdjian, tužitelj u Tribunalu

Prvi dan izlaganja završne reči na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optužba je posvetila ukazivanju na neke od zločina u bosansko-hercegovačkim opštinama navedenim u optužnici, zatim na odnos između vojske i policije bosanskih Srba, kao i na odgovornost optuženog Župljanina, koji je 1992. godine bio načelnik Centra službi bezbednosti (CSB) Banjaluka. Tužilaštvo će u sutrašnjem nastavku govoriti o ulozi Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba. Njih dvojica se terete za zločine nad Hrvatima i Muslimanima širom BIH 1992. godine.

Dokazi, prema tužilaštvu, pokazuju da su u opštinama koje se navode u optužnici zločini činjeni sistematski, po unapred određenoj šemi, a ne slučajno. Ne negirajući da su se Muslimani i Hrvati naoružavali, optužba ukazuje da se Srbi nisu pripremali za odbranu već da "silom sprovedu svoje ciljeve nakon što su izgubili političku borbu u blokiranju priznanja BiH kao nezavisne države".

Srpska policija je tajno naoružavana i pripremana za preuzimanje vlasti u opštinama koje su Srbi smatrali svojim, bez obzira na to što u mnogima od njih nisu bili većinsko stanovništvo. Već do kraja aprila 1992. godine preuzeli su vlast u 12 opština navedenih u optužnici, istakao je tužilac Aleks Demerđijan/Alex Demirdjian. U godišnjem izveštaju prijedorske policije navodi se da su policajci bili deo "organizovanog preuzimanja vlasti". Obrazac je, po tužiocu, bio da srpski policajci ne dođu na posao u noći za koju je planirano preuzimanje vlasti. Zatim bi u policijske stanice upadali maskirani naoružani ljudi koji bi premlatili i hapsili zatečene hrvatske i muslimanske policajce, da bi se sledećeg dana u stanicu vratila srpska policija.

Nakon što preuzimanja vlasti, Hrvati i Muslimani su otpuštani sa posla i proterivani a njihove su kuće spaljivane.Policija je nasumično hapsila nesrbe i zatvarala ih u logore, stanice policije ili druge objekte. Uslovi u zatočeničkim objektima bili su nehumani i nehigijenski. Od 52 zatočenička centra koja se pominju u optužnici48 je, po tužiocu, bilo u nadležnosti policije. Optužba je odbacila i sugestije odbrane da su mnogi od centara zatvoreni kao rezultat Župljaninove intervencije na kolegijumu MUP RS od 11. jula, ukazujući da je stvarni razlog za njihovo zatvaranje bila činjenica da su zapadni mediji otkrili postojanje logora i uslove koji su vladali u njima.

Tužiteljica Džoana/Joanna Korner ukazuje da branioci nisu negirali zločine niti su, često, osporavali umešanost policije u njih, ali su tvrdili da optuženi nisu za to znali. Župljanin je, ukazala je Korner, nudio alternativnu odbranu po kojoj čak i da je znao za krivična dela, nije bio nadležan da kažnjava počinioce, pošto su policajci bili pretpočinjeni VRS. Tužilaštvo ne poriče da je policija u ratnim dejstvima bila pod komandom vojske, ali ukazuje da se to dešavalo povremeno, a ne stalno kako odbrana nastoji da dokaže.

Optužba je danas negirala tri aspekta Župljaninove odbrane - da nikada nije bio član SDS, da nije učestvovao na sastancima stranke i da je član Kriznog štaba ARK bio samo kratko u maju 1992. godine. To bi, kaže optužba, značilo da je Župljanin živeo u svom "staklenom dvorcu". Optužba, nasuprot, tvrdi da je Župljanin bio uključen i obavešten, te da je lično osnovao i imao pod kontrolom specijalnu policiju CSB Banjaluka koja je počinila više zločina. "Selektivnim citiranjem i tumačenjem dokaza" odbrana pokušava da ospori dokaze o stvarnoj nadležnosti Župljanina nad banjalučkim specijalcima. Za optužbu je "neshvatljivo" kako Župljanin može da tvrdi da se radilo o vojnoj jedinici van njegove kontrole, iako je potpisivao njihove iskaznice. Župljanin je imao kontrolu nad specijalcima i oni su bili njegov lični doprinos snagama koje su sprovodile preuzimanje vlasti, zaključila je tužiteljica.

Tužilaštvo sutra nastavlja iznošenje svoje završne reči.