Branioci Stojana Župljanina, ratnog načelnika Centra službi bezbednosti Banjaluka, tražili su da njihov branjenik bude oslobođen po svim tačkama optužnice, ili da mu se izrekne minimalna kazna. Zahtev optužbe za doživotnim zatvorom za Župljanina nazvali "besmislenim"

Završnim izlaganjem odbrane Stojana Župljanina, bivšeg načelnika policije banjalučke regije, okončano je suđenje za zločine nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima 1992. godine. Župljanin se uz Miću Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, tereti za progon na političkim, rasnim ili verskim osnovama, istrebljenje, ubistva, mučenje, okrutno postupanje i deportaciju nesrpskog stanovništva sa teritorije 20 bosansko-hercegovačkih opština.

Jedina odgovarajuća presuda za Stojana Župljanina, istakla je članica tima odbrane Mišel Batler/Michelle Butler, jeste da bude oslobođen po svim tačkama optužnice, a zahtev tužilaštva za izricanjem doživotne kazne nazvala je "besmislenim". Ona je, međutim, pozvala sudije ukoliko ipak utvrde postojanje Župljaninove odgovornosti, da mu izreknu najmanju moguću kaznu. Tom prilikom, sugeriše Batler, sudije bi trebalo da uzmu u razmatranje da optuženi "nije neposredno učestvovao ni u jednom krivičnom delu", da je "ulagao trud" da spreči krivična dela i kazni počinioce i konačno pozvala je Veće da obrati pažnju na "brojne iskaze o njegovom dobrom karakteru".

Odbrana nije negirala da su se zločini iz optužnice dogodili, ali prema njima, odgovornost za kažnjavanje počinilaca nije bila na policiji. Iako je zvanično bio nadređen policiji banjalučke regije, Župljanin, tvrdi odbrana, nije imao "efektivnu kontrolu" nad njenim pripadnicima. Ta moć ležala je u rukama opštinskih kriznih štabova SDS i VRS koji su imali "nesrazmerno veća ovlaštenja" u odnosu na Župljanina stavljenog "u drugi plan".

Pored osporavanja "ključne uloge optuženog" u ostvarenju udruženog zločinačkog poduhvata, odbrana je negirala i da je Župljanin pomagao i podržavao ostvarenje zločina, te da je imao komandnu odgovornost nad jedinicama policije, poput banjalučkih specijalaca, koje su počinile zločine. U praksi, tvrdi odbrana, Župljaninovi nalozi nisu ispunjavani, a optuženi je "bio užasnut" zbog zločina i čim bi saznao za počinjenja pokušavao je da pokrene istrage i kazni počinioce.

Po završetku izlaganja veću se obratio i optuženi Župljanin koji je izrazio "iskreno žaljenje i saosećanje sa žrtvama i njihovim patnjama". Prvooptuženi Stanišić nije želeo da govori pred sudijama.

Izvođenje dokaza na suđenju Stanišiću i Župljaninu počelo je septembra 2009., a završeno je sredinom marta ove godine. Za više od dve godine u sudnici je saslušano ukupno 147 svedoka. Od toga, optužba je pozvala 127, Stanišićeva odbrana 7, odbrana Župljanina 10, a Pretresno veće 3 svedoka. Nakon današnjeg zasedanja sudije su se povukle na većanje oprvostepenoj presudi.

Dijeljenje sadržaja