Bivši radnik policije bosanskih Srba potvrdio da je hotel Panorama na Palama istovremeno bio sedište bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i pripadnika Arkanovih paravojnih jedinica


"Nevoljni" insajder Drago Borovčanin, bivši inspektor Centra Službi bezbednosti (CSB) Sarajevo srpkog MUP, a danas zaposlen u Ministarstvu za ljudska prava izbeglica u BiH, nastavio je iskaz na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu.

Govoreći o nalogu ministra upućenom CSB sredinom avgusta 1992. godine u kojem se navodi da je potrebno istražiti i dokumentovati ratne zločine, svedok je potvrdio da su na teritoriji pod nadležnošću njegovog CSB istraživani zločini nad srpskim stanovništvom. On je rekao da "ne zna sa sigurnošću" da li su istraživani zločini nad Hrvatima i Muslimanima, ali "misli" da je "u neslužbenom razgovoru" čuo i za takve istrage. Iako bez direktnih saznanja, dodao je da je "siguran" da su njegove kolege, kao "profesionalci" istraživali i procesuirali i te zločine. Borovčanin, međutim, tvrdi da "nikad nije čuo" da su pripadnici specijalnih jedinica policije počinili ikakve zločine nad Hrvatima i Muslimanima.

U izveštaju Stanice javne bezbednosti (SJB) Pale od 7. avgusta 1992. godine, koji je predočila tužiteljica, navodi se da u nadležnosti te stanice nije bilo vojnih zarobljenika, već samo onih koje je "privodila i čuvala policija". Svedok je ponovio da se pojam zarobljenika odnosi na izbegle Bošnjake koji traže zaštitu policije i dodao da bi, u suprotnom mogli da budu žrtve različitih paravojski. Takvo tumačenje tužiteljica je navala teorijom "šta bi bilo, kad bi bilo".

U istom izveštaju pominje se i da na teritoriji stanice Pale "nema, niti je bilo paravojnih formacija", što je tužiteljica okarakterisala kao "laž, a ne propust" u izveštavanju, obzirom da je prethodno prikazan i izveštaj o boravku Arkanovaca u hotelu Panorama na Palama. Svedok je priznao da je "zaista iznenađen" takvim izveštajem, pošto zna da je na Palama "bilo prometno i nema ko nije svraćao", kao i da su pripadnici Arkanove jedinice zaista boravili u hotelu Panorama, u kojem je određeno vreme bila smeštena Vlada RS i Radovan Karadžić.

Branilac Miće Stanišića se kao i sa prethodnim svedocima, bivšim radnicima republičkog MUP koji su nakon toga prešli u MUP RS, osvrnuo na "marginalizaciju" srpskih kadrova na republičkom nivou, od strane Muslimana i Hrvata zaposlenih u ministarstvu, s čim se svedok saglasio. Nakon formiranja srpskog MUP, naveo je svedok, marginalizacija srpskih policajaca se nastavila, ali ovog puta od strane lokalnih vlasti koje su se, prema Borovčaninu, ponašale kao "države u državicama". Teza odbrane je da su lokalni krizni štabovi tokom 1992. godine imali snažniji uticaj na rad policije od Stanišića koji je bio prvi ministar unutrašnjih poslova. Svedok je, takođe prihvatio da se Mićo Stanišić zalagao za formiranje profesionalne službe i, izvinjavajući se optuženom, naveo da im je često "dosađivao" depešama upućenim Centrima službi bezbednosti u kojima ih je podsećao na profesionalnost u radu policije.

Dijeljenje sadržaja