Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba Mici Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivši policajac MUP Republike Srpske tvrdi da su vojska i civilne vlasti uvalile "vruć krompir" policiji zadužujući je za čuvanje zatočeničkih logora za nesrbe


Drago Borovčanin, još jedan nevoljni "insajder" kojeg je tužilaštvo izvelo na klupu za svedoke, počeo je iskaz na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivšim čelnicima policije bosanskih Srba koji se terete za zločine nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima tokom 1992. godine.

Borovčanin je policajac od 1974. godine, a početkom aprila 1992. godine bio je na položaju načelnika za operativne dužnosti Centra službi bezbednosti (CSB) republičkog MUP BiH. Nakon odvajanja srpskog MUP, Borovčanin je imenovan za načelnika uprave policije u novoosnovanom CSB Sarajevo.

Tokom proleća i leta 1992. godine vršio je inspekciju rada stanica javne bezbednosti (SJB) i u jednom od izveštaju o radu stanice u Ilidži naveo da je pri njoj osnovana jedinica za specijalne namene. Bez obzira što je formirana bez naredbe iz MUP, svedok tvrdi da takva jedinica nije bila protivzakonita, jer ju je osnovao "spontano, u hodu", bivši pripadnik specijalne policije, te "ne vidi ništa sporno" što je ona postala deo rezervnog sastava policije. Iako je više puta isticao da su komunikacije bile u prekidu, svedok je ipak ostao bez objašnjenja na pitanje tužiteljice kako je on kao inspektor mogao autom da ode do Ilijaša, a načelnik SJB Ilijaš nije mogao istim putem da dođe do CSB Sarajevo, kako bi zatražio odobrenje za formiranje specijalne jedinice.

Govoreći o logorima i sabirnim centrima u kojima su bili zatvoreni Bošnjaci i Hrvati, a kojima je upravljala policija, Borovčanin tvrdi da je za njihovo postojanje saznao tek 11. jula 1992. godine na kolegijumu MUP RS, održanom u Beogradu. Prema Borovčaninu policija je u logorima "najverovatnije" bila angažovana samo zbog nedostatka vojnog osoblja, jer su, kaže, "u svim ratovima logori odgovornost vojske". Takođe tvrdi da nije znao ni da je u Domu kulture na Palama policija zatvarala i premlaćivala nesrbe, iako priznaje da je tu policijsku stanicu posećivao veoma često.

Uprkos tome što je u početku tvrdio da nije znao za zatvaranja u Domu kulture, svedok je ipak imao stav da se nije radilo o zatočenicima, već o "izbeglim ljudima iz ratnih zona", koji su "iz straha od budućih događaja dobrovoljno dolazili u sabirni centar", pa je posao policije bio da ih štiti i obezbedi im transport do linije razgraničenja. Umanjujući ulogu policije, Borovčanin je dodao da se ustvari radilo o izbeglicama za koje ni vojska, ni civilna vlast nisu želeli da preuzmi odgovornost, pa da je bilo najlakše "vruć krompir" uvaliti u ruke policiji. Danas kaže da bi, u slučaju da je znao bilo šta o premlaćivanjima i zatvaranju u Dom kulture na Palama, njegova dužnost bila da o svemu izvesti svoje nadređene.

Borovčanin sutra nastavlja iskaz.

Dijeljenje sadržaja