Bivši funkcioner republičkog MUP BiH a zatim pripadnik policije bosanskih Srba, koji je danas na zahtev tužilaštva proglašen "neprijateljskim svedokom", tvrdi da je političko rukovodstvo Srba u Bosni, na čelu sa Radovanom Karadžićem, bilo "naivno" i "nepripremljeno za sukob"


Iako svedoči na poziv optužbe, predratni funkcioner Državne bezbednosti MUP Bosne i Hercegovine Neđo Vlaški je tokom dvodnevnog iskaza više branio optužene čelnike policije bosanskih Srba Miću Stanišića i Stojana Župljanina. Sudije su, zbog toga, danas udovoljile zahtevu tužiteljice Korner i proglasile ga "neprijateljskim svedokom", uz obrazloženje da je "opšti ton" njegovog iskaza bio neprijateljski u odnosu na stranu koja ga je pozvala.

Vlaški se tokom svedočenja složio sa svim tezama odbrana dvojice optuženih. Tako je, između ostalog, potvrdio i navod odbrane bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka, Stojana Župljanina, da je Služba državne bezbednosti MUP BiH nezakonito prisluškivala razgovore srpskih lidera, kao i da je tužilaštvo Tribunala na neregularan način svedoku prezentovalo transkripte i audio zapise tih konverzacija. Složio se, takođe, i da su transkripti "tehnički neispravni" pošto im nedostaje prateća dokumentacija, i izneo lični stav da je "neprimereno i van razumne logike" prisluškivati kolege.

Nakon što je proglašen neprijateljskim svedokom, optužba je unakrsno ispitivala Vlaškija, što je tužiteljici omogućilo da mu postavlja sugestivna pitanja. Svedok je, međutim, ostao pri svojim teorijama da je rukovodstvo bosanskih Srba na čelu sa Karadžićem bilo "naivno" kada su "ušli u aranžman" o podeli vlasti između tri nacionalne partije kao i da "nisu na vreme shvatili" važnost institucija, niti šta se događalo u Bosni i Hercegovini.

Kako bi potkrepila tezu optužbe da Srbi nisu bili iznenađeni razvojem događaja, već su se, naprotiv, aktivno pripremali za podelu još od 1990. godine, tužiteljica ga je podsetila da je Srpska demokratska stranka u oktobru te godine osnovala Srpsko nacionalno veće. Vlaški je, kao iskusni pripadnik Službe državne bezbednosti, izbegao da odgovori na pitanje o datumu osnivanja Veća tvrdeći da se nije bavio "analizom" rada te partije.

U dugim govorima, kako je tužiteljica Džoana/Joanna Korner nazvala svedokove odgovore na pitanja koja mu je postavljala, Vlaški je referendum o nezavisnosti BiH, koji su Srbi bojkotovali, nazvao "nelegitimnim aktom". Istovremeno je plebiscit srpskog naroda o osamostaljenju Srpske Republike Bosne i Hercegovine okarakterisao kao "političku inicijativu jedne stranke" koja je predstavljala "samo deklaraciju i stav koji je trebalo da se usaglašava sa drugim narodima". Vlaški je odbacio sugestiju optužbe da je taj plebiscit doprineo izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine i, kao i tokom ostatka svedočenja, tvrdio da "nije bilo nijednog elementa koji ukazuje da se SDS spremala za bilo kakve sukobe".

Dijeljenje sadržaja