Home
SLOBODNE PROCENE POLICIJSKIH KOMUNIKACIJA
Bivši načelnik Odeljenja veze Centra službi bezbednosti Srpsko Sarajevo kaže da najveći broj depeša iz proleća 1992. godine nije uopšte poslat ili je dostavljen prekasno zbog problema sa sistemima veze, ali dodaje da "nema čvrste argumente" za svoje procene koje se "zasnivaju na iskustvu, a ne analizi stanja ili statistike"
Radovan Pejić, svjedok na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu
Radovan Pejić, bivši načelnik Odeljenja veze i kriptozaštite pri Centru službi bezbednosti Srpsko Sarajevo, završio je iskaz na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba, Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu. On je govorio o funkcionisanju sistema veza u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske 1992. godine.
Tokom unakrsnog ispitivanja branilac bivšeg ministra unutrašnjih poslova Miće Stanišića ukazivao je da je unutrašnja komunikacija u MUP tokom većeg dela 1992. godine bila izuzetno otežana ili nemoguća. Pozivajući se na podatke iz izveštaja o radu MUP za 1992. godinu naveo je da je ukupan broj depeša koje su primljene u Centru veze MUP ili prosleđene Centrima službi bezbednosti (CSB) i drugim organima iznosio oko 8.600 ili u proseku 15 dnevno. Pre rata, u istom periodu, bilo je razmenjeno oko 200 depeša dnevno, a u ratu bi, prema procenama branioca, taj broj trebalo da bude veći za 30 procenata. Pejić se složio sa takvim procenama.
U dodatnom ispitivanju svedok je, međutim, tužiocu rekao da je za procenu od 30 procenata povećanja broja depeša prvi put čuo od branioca, i da ne poseduje precizne podatke.
Što se tiče sadržaja depeša svedok je u dodatnom ispitivanju potvrdio da bi, u skladu sa pravilima o izveštavanju, depeše koje su sadržale informacije o višestrukim ubistvima morale biti prosleđene ka Ministarstvu. Ipak, nije mogao da kaže da li je to sprovođeno u praksi, pošto to nije bila obaveza njegovog odeljenja.
Odgovarajući na pitanja sudije Harhofa/Harhoff Pejić je naveo da veruje da je tokom proleća 1992. godine, zbog otežanih komunikacija, bilo više depeša koje nisu uopšte poslate ili su dostavljene sa zakašnjenjem, nego onih koje su na vreme stigle na odredište. Oko 25 procenata nikada nije stiglo na odredište, procenio je svedok, a od ostalih je bar polovina stigla prekasno. Tužiocu je, međutim, rekao da "nema čvrste argumente" za svoje procene i da se one "zasnivaju na iskustvu, a ne analizi stanja ili statistike".
Suđenje Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu biće nastavljeno u ponedeljak 28. juna. Njih dvojica se terete za zločine policije nad Hrvatima i Muslimanima širom BiH tokom 1992. godine.
Vezani izvještaji
- Predmet : Župljanin i Stanišić - "Bosna i Hercegovina"
- 2010-06-24 DA LI JE SRPSKA POLICIJA IMALA MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE?
- 2010-06-23 ODBRANA: STANIŠIĆ NIJE BIO ČLAN SDS
- 2010-06-22 ODBRANA: POLICIJA ŠTITILA, A NE ISELJAVALA MUSLIMANE
- 2010-06-28 VIŠEGRADSKE ZLOČINE NIJE IMAO KO DA ISTRAŽI
- 2010-06-29 KULTURA NEKAŽNJIVOSTI U VIŠEGRADU
- 2010-06-30 "ČARŠIJSKE PRIČE" O ZLOČINIMA U KOTOR VAROŠI
TV Tribunal 458
FRANCUSKI GAMBIT: Mladićeva partija šaha sa zarobljenim pilotima
"RAZVLAČENJE PAMETI": Da li su Sarajevo granatirali pantomimičari
LOGIKA PROGONA: Kako je okončan zajednički život na Palama