Odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je policija "iz bezbednosnih razloga" sprovodila konvoje Muslimana koji su, prema optužnici, u leto 1992. godine proterani sa Pala, jer "nije bilo bezbedno" da se Muslimani voze u privatnim automobilima


Policija je "iz bezbednosnih razloga" pratila autobuse kojima su Muslimani sa Pala početkom jula 1992. godine sprovedeni iz grada, tvrdi odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Sulejmana Crnčala. Stanišić se, uz Stojana Župljanina, načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, tereti za zločine policijskih snaga nad Muslimanima i Hrvatima tokom 1992. godine.

Advokat Slobodan Zečević tvrdi da je policijsko obezbeđenje konvoja Muslimana bilo neophodno, pošto "nije bilo bezbedno" da se Muslimani kreću privatnim automobilima. Svedok nije želeo da komentariše motive policije, ali je istakao da su svi prognanici morali da ostave sopstvene automobile na Palama. Imao je, kaže, 24 sata da napusti kuću i poneo je samo onoliko stvari koliko je stalo "u dve ruke".

Ukazujući da policija nije imala drugačije namere osim da pruži bezbednost konvoju, branilac je tvrdio da su Muslimani sa Pala prevezeni do bošnjačkog kontrolnog punkta ka Sarajevu, što je svedok negirao. Autobusima su dopremljeni do završetka srpskih borbenih linija odakle su, kaže, morali pešice da prelaze preko ničije zemlje.

Branilac je takođe sugerisao svedoku da su nekretnine u Sarajevu bile vrednije nego na Palama, na šta je Crnčalo objasnio da nikada nije mogao da se useli u kuću u Sarajevu koju je dobio u zamenu za svoju na Palama, pošto je sarajevska već bila srušena.

Iskaz je danas počeo i novi svedok optužbe Radomir Kezunović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Ilidža nakon prvih višestranačkih izbora u Bosni i Hercegovini krajem 1990. godine. On je govorio o strukturi Srpske demokratske stranke (SDS) i odnosima lokalnih i glavnog odbora.

Tužilac je predočio dokument iz septembra 1991. godine o osnivanju stranačkog Štaba za regionalizaciju, čiji je cilj, kako se navodi, da "nadgleda izdvajanje naseljenih mesta iz jedne opštine i priključivanje u drugu". Svedok je rekao da je cilj ovog tela bio da na osnovu etničke slike "sačini predlog kako od lokalnog do državnog nivoa prekombinovati Bosnu i Hercegovinu da bi se eventualno relaksirali potencijalni nesporazumi". On međutim tvrdi da telo nikada nije profunkcionisalo jer nikad nije održana konstitutivna sednica. Jedan od članova tog tela, prema osnivačkom dokumentu, bio je i Mićo Stanišić.

Kezunović je naveo da je Krizni štab opštine Ilidža formiran u aprilu 1992. godine prema instrukcijama Glavnog odbora SDS. Među članovima Kriznog štaba bio je i Tomo Kovač, komandir policije na Ilidži, a Kezunović je podneo ostavku na sve funkcije u maju 1992. godine.

Dijeljenje sadržaja