Na konferenciji o stanju u postupku, Mićo Stanišić izneo svoju verziju “mesta i okolnosti dobrovoljne predaje.” Rano za nagađanja o vremenu početka suđenja bivšem ministru unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba


Pošto je sudsko veće koje razmatra zahtev za privremeno oslobađanje optuženog tražilo dodatne informacije o “mestu i okolnostima njegovog hapšenja ili dobrovoljne predaje”, Mićo Stanišić je na današnjoj konferenciji o stanju u postupku izneo svoju verziju tog događaja.

Predveče 7. marta ove godine, ispričao je Stanišić, telefonom mu se javio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i pozvao ga na kafu. Kada su se našli, ministar mu je saopštio da je stigla haška optužnica. Stanišić mu je objasnio da je on od 1994. građanin Republike Srbije i da “nema ništa sa Republikom Srpskom”, nakon čega su zajedno otišli do načelnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije, gde je Stanišić potpisao izjavu o spremnosti da se odmah dobrovoljno preda. Međutim, kako su iskrsli neki problemi oko transfera, predaja je odložena do 11. marta, kada su po Stanišića došli ljudi iz BIA i odvezli ga na beogradski aerodrom, a odatle za Hag. Stanišić je dodao da je dva puta, 2001. i 2003. godine, razgovarao sa predstavnicima haškog tužilaštva i da im je u obe prilike rekao da je spreman da se – ukoliko bude optužen - u svakom momentu preda.

Primajući k znanju Stanišićevu verziju okolnosti predaje, predraspravni sudija je rekao da će rasprava o zahtevu za njegovo privremeno oslobađanje biti naknadno zakazana.

O početku suđenja Stanišiću je, kako je danas rečeno, “rano i nagađati.” Sudija je naložio stranama da predraspravne podneske predaju do novembra, odnosno decembra 2006. godine, kako bi se u januaru 2007. mogla održati predraspravna konferencija na kojoj će biti govora o datumu početka suđenja.

Kao ministar unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi bosanskih Srba, Mićo Stanišić se tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj, kako se navodi, bilo “trajno uklanjanje i etničko čišćenje – silom ili drugim sredstvima - bosanskih Muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva sa teritorije planirane srpske države.” Policijske snage pod Stanišićevom komandom su, prema optužnici, ostvarivale taj cilj ubistvima, progonima, deportacijama, istrebljenjem, mučenjima i nehumanim i okrutnim delima.

Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 17. marta ove godine, Stanišić se izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 10 tačaka optužnice kojima se tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Dijeljenje sadržaja