Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba nekadašnji član vladine Komisije za razmenu zarobljenika a danas inspektor u Odeljenju za istraživanje ratnih zločina u policiji Republike Srpske, tvrdi da Srbi nisu vršili deportacije, već omogućavali "slobodan protok građana po sopstvenoj želji"


Slobodan Marković, inspektor za istraživanje ratnih zločina pri policiji Republike Srpske, je na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu svedočio o događajima iz 1992. godine, kada je bio član vladine Komisije za razmenu zarobljenika.

Iako je došao na poziv optužbe, Marković je podupro sve glavne teze odbrane. Insistirao je da policija nije imala nikakvu ulogu u hapšenju i zadržavanju Bošnjaka i Hrvata, kao i da su oni koji bi bili privedeni zadržavani najviše 72 sata u pritvoru, što je predstavljalo zakonski maksimum. Nakon toga su, tvrdi, predavani vojsci u nadležnost.

Marković je rekao da "prvi put vidi" žalbu Filipa Vukovića, predsednika Komisije za razmene vlade u Sarajevu, koji je u junu 1992. godine upozoravao da su na teritoriji pod kontrolom bosanskih Srba u toku "deportacija, progon i etničko čišćenje". Marković za Vukovića kaže da je "na žalost Srbin" i tvrdi da se nije radilo o deportaciji već o "slobodnom protoku građana po sopstvenoj želji".

Kada mu je tužilac predočio popis 400 civila iz Bratunca smeštenih u fiskulturnu salu osnovne škole na Palama, koji su kasnije razmenjeni, Marković je tvrdio da su ih čuvali isključio vojni policajci. Zbog neposredne blizine policijske stanice, kaže, neki od policajaca su "dolazili da porazgovaraju", pa se "moglo protumači" da su i pripadnici MUP bili među čuvarima, što Marković negira. Svedok inače negira i postojanje ilegalnih logora kojima su upravljali Srbi, a snimke međunarodnih televizijskih ekipa iz logora Omarska naziva "fotomontažom".

Tokom jednogodišnjeg rada u Komisiji za razmenu Marković se, kako tvrdi, dva puta "slučajno" na hodniku sreo sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Mićom Stanišićem. Tokom tih susreta Stanišić mu je, tvrdi, rekao da se moraju poštovati norme Ženevske konvencije za postupanje sa zatvorenicima i naglasio da se žene i deca moraju posebno paziti, iako je, dodaje svedok, čuvanje zatvorenika bilo "u potpunosti u nadležnosti vojske". Na tužiočevu primedbu da se u dopisu pomoćnika ministra Tome Kovača ukazuje da pripadnici policije učestvuju u hapšenju i čuvanju ratnih zarobljenika, svedok je tvrdio da se to odnosi isključivo na period ratnih dejstava kada su "policajci bukvalno postajali vojnici" i bili pod vojnom nadležnošću.

Stanišićev branilac je ukazivao da vladina Komisija nije mogla da ima kontrolu nad tretmanom i razmenama svih zatvorenika, zbog snažnog uticaja lokalnih vlasti i nemogućnosti komunikacije sa velikim delom teritorije pod srpskom kontrolom. Marković se s tim složio, tvrdeći da su lokalne vlasti bile "alfa i omega" i da su "odluke donosile na svoju ruku", ne obaveštavajući Komisiju.

Slobodan Marković će sutra odgovarati na pitanja odbrane Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka.

Dijeljenje sadržaja