Branioci čelnika policije bosanskih Srba tvrde da šef prijedorske policije nije izveštavao nadležne o aktivnostima policajaca u toj opštini, da je sarađivao sa lokalnim civilnim vlastima, a ne sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i da se ponašao kao "mali bog"


U unakrsnom ispitivanju policijskog inspektora Srete Gajića, branioci nekadašnjih čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina insistirali su da njihovi klijenti 1992. godine nisu dobijali potpune informacije o delovanju policijskih jedinica na terenu. Gajić je početkom avgusta 1992. godine izvršio inspekciju rada Župljaninovog Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, kao i Stanice javne bezbednosti (SJB) Prijedor. Kabinetu ministra podneo je izveštaje o tim posetama.

Branilac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Miće Stanišića ukazivao je da šef policije u Prijedoru Simo Drljača ni svedoku, tokom inspekcije, nije dao potpune informacije o delovanju policije. Drljača mu je tom prilikom rekao da je oko 300 policajaca angažovano na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, ali je – kako je istakao branilac – propustio da ga izvestio o ubistvima i mučenjima zatočenika. Tako se informacije o zločinima u prijedorskim logorima nisu mogle naći u svedokovom izveštaju koji je prosleđen kabinetu ministra. Svedok se, takođe, složio sa sugestijom branioca da je Drljača "iskazivao animozitet" prema višim strukturama i radije sarađivao sa lokalnim vlastima, a ne sa Ministarstvom i dodao da se ponašao "kao mali bog".

I odbrana Stojana Župljanina ukazivala je na nemogućnost CSB Banja Luka da kontroliše lokalne stanice milicije koje su, po braniocu, često bile pod snažnim uticajem kriznih štabova i sprovodile njihove odluke. Citirajući delove izveštaja o radu CSB Banja Luka za 1992. godinu, advokat Dragan Krgović je ukazao da lokalne vlasti "uglavnom nisu razumele ulogu policije" pa stoga se dešavalo da od njih "traže da sprovode odluke lokalnih skupština koje su često protivzakonite".

Branioci su, takođe, insistirali da policija nije imala nadležnost nad svojim pripadnicima tokom njihovog angažmana u borbenim dejstvima, te da su za sva krivična dela koja policajci počine u borbi, bili nadležni vojni organi. Svedok se složio da su "prema zakonu, a i u praksi" pripadnici policije tokom borbenih dejstava pretpočinjeni vojnoj komandi. On, međutim, smatra da za svaku povredu radne dužnosti, pripadnik policije mora da odgovara i u svom redovnom sastavu tj. da su stanice javne bezbednosti takođe u obavezi da istraže krivična dela počinjena u borbi i utvrde disciplinsku i krivičnu odgovornost pojedinaca.

Dijeljenje sadržaja