Inspektor za istraživanje ratnih zločina u policiji Republike Srpske kaže da bošnjačka strana 1992. godine nije htela da potpiše Sporazum o razmeni zarobljenika pošto im je odgovaralo da "drže kao taoce i zlostavljaju u svojim zatvorima 200.000 Srba u Sarajevu" i "koriste ih kao živi štit prilikom borbenih dejstava oko grada". Na sudijsku primedbu da to "ne zna, već zaključuje" svedok priznaje da "pretpostavlja"


U nastavku unakrsnog ispitivanja od strane branilaca bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina, inspektor za istraživanje ratnih zločina pri policiji Republike Srpske, Slobodan Marković je negirao da je srpska policija tokom rata bila na bilo koji način uključena u upravljanje logorima za nesrbe. Marković je tokom 1992. godine, periodu na koji se odnosi optužnica, bio član vladine Komisije za razmenu zarobljenika.

Branilac Miće Stanišića je svedoku predočio nacrt Sporazuma o načinima razmene ratnih zarobljenika između srpske i muslimanske strane iz maja 1992. godine. Sporazumom se precizira da sve razmene moraju biti vršene po principu "svi za sve", kao i da članovima Komisije mora biti omogućen pristup svim mestima na kojima veruju da ima zatočenika. Marković tvrdi da muslimanskoj strani nije odgovaralo da prihvati i potpiše taj sporazum pošto su tako mogla da "drže kao taoce i zlostavljaju u svojim zatvorima 200.000 Srba u Sarajevu".

Nakon što je sudija Harhof/Harhoff zatražio pojašnjenje informacije o 200.000 "srpskih talaca" u sarajevskim zatvorima, svedok se donekle korigovao i rekao da nisu svi bili u zatvorima, ali su bili "pod stresom i u strahu" i nisu mogli da napuste grad, pošto su ih Muslimani "koristili kao živi štit prilikom borbenih dejstava oko grada". Na primedbu sudije Gi Delvoa/Guy Delvoie da je svedok danas u sudnici prvi put video nacrt Sporazuma, te da "ne zna, već zaključuje" o motivima bošnjačke strane da ne potpiše, Marković je dodao da "pretpostavlja".

Svedok se složio sa sugestijom advokata Igora Pantelića koji zastupa Stojana Župljanina da su strani mediji "nerealno naduvavali situaciju" kada su izveštavali o logoru Trnopolje. Dodao je i da televizijski snimak koji prikazuje izgladnelog čoveka iza bodljikave žice, predstavlja manipulaciju, obzirom da se radilo, kaže, "samo o dva metra žice, kojom je bio ograđen alat". O tim navodnim "medijskim manipulacijama" saznao je od policajaca iz Prijedora koji su ga po završetku rata odveli u Trnopolje i uverili ga da se radilo o prihvatnom centru, a ne logoru.

U dodatnom ispitivanju Marković je potvrdio tužiocu da tokom rata nikada nije posetio logore Trnopolje, Omarsku i Keraterm, kao i da se nikada "nije upoznao niti razgovarao" ni sa jednim zatočenikom iz Trnopolja.

Suđenje bivšem ministru unutrašnjih poslova bosanskih Srba Mići Stanišiću i načelniku Centra službi bezbednosti Banja Luka, Stojanu Župljaninu, koji se terete za zločine srpske policije nad Hrvatima i Muslimanima u dvadeset opština širom Bosne i Hercegovine, nastavlja se u četvrtak 15. jula iskazom novog svedoka optužbe.

Dijeljenje sadržaja