Tužilaštvo tvrdi da Stojan Župljanin, kao načelnik Centra službi bezbednosti Banjaluka, nije istraživao i kažnjavao krivična dela pripadnika specijalnog odreda policije čak ni kada se radilo o zločinima poput streljanja civila u dvorištu Doma zdravlja u Kotor Varoši

U nastavku unakrsnog ispitivanja bivši radnik Državne bezbednosti iz Banjaluke i pripadnik specijalnog policijskog odreda nastavio je sa tvrdnjama da je taj odred bio “faktički” vojna, a ne policijska formacija. Zaštićeni svedok sa pseudonimom SZ-002, već pet dana daje iskaz na poziv odbrane Stojana Župljanina, koji se uz Miću Stanišića tereti za zločine nad nesrbima počinjene širom BiH 1992. godine.

Tužiteljica Korner je osporavala svedokove navode da je specijalni odred policije CSB bio zapravo vojna formacija, koju je policija samo finansirala. Po tužiteljici, Župljanin je imao kontrolu nad tom jedinicom. U zapisniku sa jednog sastanka Saveta MUP Župljanin izveštava da je “on formirao” odred specijalne policije od oko 150 ljudi koji čine aktivni, rezervni policajci i borci sa slavonskog ratišta. Na pitanje da li tvrdi da Župljanin “laže” kada kaže da je on osnovao jedinicu, svedok “pretpostavlja” da je on to “figurativno rekao”, te da se radi više o “hvaljenju”, pošto ne može da formira odred bez odluke vlade. Župljanin, prema svedoku, želi sebi da “digne rejting” takvom izjavom.

Tužiteljica se pitala ako je jedinicu činilo 90% vojnika, kako tvrdi svedok, i ako je bila pod vojnom nadležnošću, zašto je onda ministar policije krajem jula izdao naređenje za njeno raspuštanje i stavljanje pod vojnu nadležnost. Svedok smatra da je to bila odluka vlade,koju je Župljanin samo preneo. Na tužiteljičinu opasku da jedinica ne može biti vraćena vojsci, ako je već vojna, svedok je odgovorio da je bilo bolje da se specijalna jedinica raspusti pošto nije bila “ni carska ni spahijska”, odnosno da ju je policija finansirala, a vojska kontrolisala.

Svedok je osporavao da su pripadnici specijalnog voda posedovali policijske legitimacije odnosno imali ovlašćenja službenog lica da privode i pretresaju osumnjičene. On tvrdi da su imali samo lične iskaznice, koje su koristili kao propusnice pri ulasku u bazu specijalnog odreda, ali da je “neko” na te iskaznice prepisao prava ovlašćenog lica. “Ako hoda kao patka i kvače kao patka, onda je verovatno patka”, rekla je tužiteljica tvrdeći da sve ukazuje da je specijalni odred policije CSB Banjaluka bio policijska a ne vojna jedinica.

Tužiteljica je dokazivala da Župljanin nije istraživao ni kažnjavao banjalučke specijalce zbog krivičnih dela i svedoku je predočila više prijava za koje on, tvrdi, nije čuo. Među njima je i pritužba Sime Drljače na ponašanju specijalaca koji zlostavljaju i pljačkaju zatočenike u Omarskoj. Svedok je rekao da ne zna šta se “stvarno” desilo, ali je čuo priče o “prepucavanju” lokalne i specijalne policije i međusobnim “smeštanjima” i prijavljivanjima.

Među brojnim primerima krivičnih dela koje je Župljanin propustio da istraži je, ukazala je tužiteljica, i ubistvo najmanje 18 civila u dvorištu Doma Zdravlja u Kotor Varoši, za koje su osumnjičeni pripadnici specijalne policije. Jedan od lekara je informisao Krizni štab o “stanju ranjenih i poginulih” u dvorištu Doma zdravlja i opisao kako je pokušao da spreči specijalce, ali su ga oni oterali. Krizni štab je zaključio da će razgovarati sa Župljaninom i insistirati da to “ne sme da se ponovi”. Mada je u to vreme bio u Kotor Varoši, svedok tvrdi da je za taj incident čuo tek u Tribunalu. Na pitanje da li mu je Župljanin ikad zatražio da ispita šta se desilo u dvorištu Doma zdravlja, svedok odgovara da mu “nikada niko” nije rekao ništa u vezi sa tim.

Dijeljenje sadržaja