U uređenoj državi, nakon masakra 200 Muslimana na Korićanskim stijenama koje su ubili prijedorski policajci, šef policije tog grada Simo Drljača morao je da bude u zatvoru, a ne na sastanku sa najvišim zvaničnicima, među kojima je bio i optuženi Stojan Župljanin, tvrdi bivši funkcioner Ministarstva pravde bosanskih Srba


Od maja do oktobra 1992. godine tadašnji zvaničnik Ministarstva pravosuđa Republike Srpske, Slobodan Avlijaš, obišao je veći broj srpskih opština kako bi izvestio o uslovima u zatočeničkim objektima.

U jednom od njegovih izveštaja prosleđenih ministru Momčilu Mandiću navodi se da je u Đačkom domu u Bileći zatvoreno oko 140 Muslimana koje obezbeđuju pripadnici policije. Načelnik bilećke policije mu je rekao da su civili zatvoreni kako bi se "zaštitili od napada paravojski". Bez obzira na to, Avlijaš je u izveštaju preporučio da se oslobode svi stariji od 60 godina.

U izveštaju o posetama Ilidži i Hadžićima, Avlijaš je naveo da je tamošnje zatočeničke centre vodila policija. Na Ilidži su zatočeni Muslimani bili smešteni u srednjoj školi, a njih 90 u lošim uslovima u sportskom centru u Hadžićima. Iako mu policajci na Ilidži nisu dozvolili da uđe u objekat, znao je da škola ima jedan toalet što "nisu uslovi za držanje zatvorenika".

Krajem avgusta prisustvovao je sastanku u Banja Luci sa čelnicima takozvane Autonomne Regije Krajine na kojem je gradonačelnik Banja Luke insistirao da se procesuiraju odgovorni za ubistvo oko 200 Muslimana na Korićanskim stijenama, 21. avgusta '92. Na sastanku, tvrdi Avlijaš, niko nije dovodio u pitanje činjenicu da su prijedorski policajci počinioci tog "gnusnog pokolja". Bilo je, po njemu, "mučno" jer šef prijedorske policije Simo Drljača nije pokazao ni malo "samokritike ili odgovornosti" i tvrdio je da su osumnjičeni van dometa policije. "U uređenoj državi", rekao je svedok, "Drljača je morao da bude u zatvoru, a ne da sedi na sastanku sa visokim zvaničnicima".

Na sugestiju tužiteljice da su svi prisutni imali moć, ali nisu želeli da smene i uhapse Drljaču, svedok je rekao da je se radilo o "šerifu Prijedora" i "idolu devijantnih" i da je postojala opasnost od pobune ako bi se on hapsio. Dodao je i da nijedna smena nije mogla da se sprovede bez odobrenja kadrovske službe SDS.

Branilac Miće Stanišića ukazivao je da su lokalne vlasti na sebe "preuzele ovlasti države" i sve odluke donosili samostalno. Tako je, prema odbrani, Krizni štab Vogošće angažovao penzionisanog policajca Branu Vlaču da upravlja bunkerom u kojem su zatočeni Muslimani i da on nije bio pod nadležnošću policije. Krizni štabovi jesu "vodili glavnu reč", složio se svedok, ali je dodao da ne zna da je Vlačo bio penzionisan kao i da je na sastanku bio u maskirnoj policijskoj uniformi.

Nakon Avlijaša iskaz je dao prvi u nizu svedoka koje tužilaštvo poziva kako bi potvrdili određene presuđene činjenice koju odbrane osporavaju. Današnji svedok zaštićen pseudonimom ST-251 jedini je preživeli iz grupe od 20 muškaraca koje su krajem juna 1992. godine lokalni srpski rezervisti zatvorili u jednu kuću u selu Kenjare, potom ubacili eksploziv, pucali na one koji su pokušali da beže i na kraju zapalili. Svedok je pobegao u selo Tomine, ali su ga par dana kasnije policija i vojska priveli i sa ostalim meštanima zatvorili u halu preduzeća Krings u Sanskom Mostu, gde je proveo mesec dana. Tokom prve dve nedelje obezbeđivali su ih vojnici i tada je porodicama zatvorenih bilo dozvoljeno da donosi hranu. Kasnije, kada je obezbeđenje preuzela policija, porodicama je zabranjeno da dolaze, a počela su i zlostavljanja. Jedan čovek je preminuo od posledica prebijanja. Nakon mesec dana svedok je pušten na slobodu.

Dijeljenje sadržaja