Bivši zatočenik logora na Manjači kaže da su vojna i civilna policija "radili kao tim" pošto se civilni policajci nisu protivili kada ga je vojna policija isprebijanog privela u Stanicu javne bezbednosti u Ključu

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu danas su iskaz dala dvojica svedoka optužbe koji su govorili o činjenicama presuđenim u ranijim predmetima koje odbrana osporava. Te činjenice tiču se optužnice kojom se dvojica bivših čelnika policije terete za progone, mučenja i ubistva nesrba u dvadeset bosanskohercegovačkih opština tokom 1992. godine.

Ramiz Subašić brodomonter iz sela Biljani kraj Ključa uhapšen je 25. juna 1992. godine u porodičnoj kući i sa tridesetak komšija zatvoren u osnovnu školu u Sanici. Tu su mu tokom prebijanja polomljeni prsti na rukama. Dan kasnije deo zatočenika je prebačen u Stanicu javne bezbednosti (SJB) Ključ, a tokom puta primorani su da pevaju četničke pesme. Noć je proveo u ćeliji sa još sedam muškaraca bez hrane, vode i lekarske pomoći, a jedan policajac kojeg je poznavao pustio ih je da odu do toaleta da piju vodu. U policiji je dodatno pretučen, a sutradan je prebačen u logor na Manjači.

Branioci obojice optuženih ukazivali su da je u izjavama tužilaštvu i prilikom svedočenja na suđenju Radoslavu Brđaninu rekao da su ga uhapsili vojnici. Svedok Subašić je danas izjavio da ne zna da li su ga sprovodili vojni policajci ili civilna policija, ali je dodao da su "radili kao tim", kao i da se niko od policajaca nije protivio kada ga je vojna policija isprebijanog privela u Stanicu javne bezbednosti u Ključu.

Drugi današnji svedok iskaz je dao uz mere zaštite identiteta pod pseudonimom ST-226. Svedočio je o ubistvu nekoliko zatočenika koji su 6. avgusta 1992. godine transportovani iz logora Omarska u logor na Manjači.

Tog jutra svi zatočenici iz logora Omarska ukrcani su u autobuse u prisustvu policajaca Darka Mrđe i Zorana Babića, kao i šefa prijedorske policije Sime Draljče i Željka Mejakića, upravnika logora. Po svedokovoj proceni oko sto zatočenika je ukrcano u isti autobus sa njim. Mnogi su krvarili, imali dizenteriju, a prozori su bili zatvoreni i grejanje uključeno. Policajac iz obezbeđenja ih je primoravao da pevaju srpske pesme, a na pauzama, policija je lokalnim Srbima omogućavala da ulaze u autobuse i zlostavljaju zatočenike.

Pred logor na Manjači stigli su uveče i naređeno im je da noć prevedu u autobusima. Tokom noći policajci su iz autobusa izveli Rezaka Hakanovića i Muharema Nezirovića i surovo ih pretukli. Svedok tvrdi da su sledećeg jutra policajci prozvali Dedu Crnalića, najpre ga pretukli, da bi mu, konačno, Babić prerezao grkljan nožem.

Branioci obojice optuženih tvrdili su da svedok ne govori istinu i da je Dedo Crnalić preminuo zbog unutrašnjih povreda zadobijenih kada su ga pretukli lokalni Srbi na putu do Manjače. Svedok Tužilaštva Muharem Mrselović svedočio je u ponedeljak da je Crnalić premio od posledica prebijanja od strane policajaca koji su ga tokom noći izveli iz autobusa i pretukli.

Dijeljenje sadržaja