Bivši logoraš iz Omarske opisao kako u avgustu 1992. godine, iz autobusa sa logorašima koji su prebacivani na Manjaču, policajci izveli jednog starijeg čoveka, "da od njega prave ćevape", a zatim ga tukli dok nije preminuo. Tokom te noći na isti način ubili su još sedam zatočenika

Muharem Murselović, ugostitelj i lokalni političar iz Prijedora, a potom zatočenik logora Omarska i Manjača svedočio je danas o ubistvu nekoliko zatvorenika u noći između 6. i 7. avgusta 1992. godine. Optužba ga je pozvala da svedoči o presuđenim činjenicama iz drugih predmeta koji su se bavili logorima Omarska i Manjača, a koje odbrane Miće Stanišića i Stojana Župljanina ne prihvataju i osporavaju.

Svedok je uhapšen 30. maja i zatočen u Omarskoj od 6. avgusta, kada je sa još oko 1.300 zatočenika ukrcan u dvadesetak autobusa. Naređeno im je da leže na podu, a kako ih je u autobusu bilo oko 80, ležali su jedni preko drugih. U autobusu jeuključeno grejanje i zatvoreni prozori, a većina zatočenika imala je dizenteriju i "izmet im se slivao niz nogavice" – opisao je svedok. Murselović, koji inače boluje od dijabetisa, je pokušavao da dođe do prozora kako bi sa stakla lizao kondenzovanu paru. Policajci iz obezbeđenja ulazili su više puta u autobus i gazili zatočenikenaglas komentarišući "kako smrde Balije".

Do logora Manjača vozili su se desetak sati uz više pauza ispred gostionica, gde je lokalno stanovništvo kamenovalo autobuse. Policija ne samo da to nije sprečavala, već ih je, prema svedoku, na to podsticala govoreći da su u autobusu "Zelene beretke i ekstremisti". U sumrak su stigli ispred logora Manjača i rečeno im je da ostanu u autobusima do jutra. Tokom noći policajci su naredili starijem čoveku Dedi Crnaliću da izađe, govoreći da će "od njega praviti ćevape". Dedo je, kaže svedok, molio da ga ne tuku, ali je prebijanje trajalo oko 20 minuta. Dedo je vraćen u autobus ali je ujutru konstatovano da je tokom noći preminuo.

Ujutru je svedok video tela još sedmorice ubijenih. Pošto je komandant Manjače odbio da primi mrtve, leševi ubijenih logoraša su vraćeni u autobuse i zatim bačeni u reku Vrbas, a posmrtni ostaci Dede Crnalića eksuminrani su 2000. godine. Murselović je do sredine novembra bio zatočen na Manjači za koju kaže da je bila "manje zlo" od logora Omarska. "Mi smo hteli da pobegnemo iz tog zla od tih naših Prijedorčana bilo gde, pa i na Manjaču", rekao je on.

Branilac Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, pitao je svedoka da li "preuveličava" kada kaže da je u autobusu bilo uključeno grejanje pošto "ne bi bilo logično" da policajci iz pratnje "sebi otežavaju situaciju". Svedok je odbacio takvu mogućnost ukazujući da mu je to bio "najteži dan u životu". Advokat Igor Pantelić je potom svedoku sugerisao da su ih policajci primorali da leže po podu kako bi ih ustvari zaštitili od "netrpeljivosti Srba" koji su gađali kamenjem, što je svedok takođe negirao.

Konačno branilac je želeo da zna da li je svedok ikada kod upravnika logora Manjača ili organa vojne bezbednosti pokrenuo pitanje istrage ubistva u noći 7. avgusta. "Zar mislite da smo imali toliko slobode da kod vojnog zapovednika pokrećemo takva pitanja?, rekao je svedok. "Pa mi nismo bili na debati".

Dijeljenje sadržaja