Mićo Stanišić se protivi zahtevu Stojana Župljanina da se njihov predmet spoji sa predmetom Radovana Karadžića. Zahtev nije u skladu sa interesima pravde i pravima optuženog, tvrdi odbrana prvog ministra unutrašnjih poslova vlade bosanskih Srba


Odbrana Miće Stanišića, bivšeg ministra policije u vladi bosanskih Srba, se protiv zahtevu suoptuženog Stojana Župljanina da se njihov predmet spoji sa predmetom Radovana Karadžića.

U zahtevu koji je uputio Veću 2. decembra ove godine, Župljanin je naveo da se optužnica kojom se zajedno sa Stanišićem tereti za zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima 1992. godine, u značajnoj meri "podudara" sa optužnicom protiv Radovana Karadžića, budući da se obe odnose na "istu kriminalnu nameru", učešće u istom zločinačkom poduhvatu i u jednom delu na "istu bazu zločina."

Odbrana Miće Stanišića, međutim, ukazuje da po Pravilima o postupku i dokazima takav zahtev može da uputi samo tužilac a ne i optuženi. Takođe, primećuje Stanišićeva odbrana, Župljaninov zahtev se poziva na izmenjenu optužnicu protiv Radovana Karadžića koju Veće još nije prihvatilo.

Prema Stanišićevim navodima, "mnogo je više tačaka u kojima se optužnice razlikuju nego onih koje su zajedničke". Karadžić je, tako, optužen za genocid i uzimanje talaca a to su tačke koje ne terete Stanišića i Župljanina. Takođe, navodi se u Stanišićevom podnesku, u Karadžićevoj optužnici je pobrojano više opština u kojima su počinjeni zločini i vremenski okvir je širi. Sve to zahteva više vremena za izvođenje dokaza protiv Karadžića, koji su "irelevantni za slučaj Stanišića Župljanina".

Budući da je Radovan Karadžić odabrao da se sam brani, postupak protiv njega će teći sporije nego u drugim predmetima, ukazuje odbrana Miće Stanišića, dodajući da svaki optuženi ima pravo na suđenje bez zastoja. Predloženo spajanje predmeta, stoga, ne bi služilo interesima pravde već upravo suprotno, tvrdi odbrana.

Dijeljenje sadržaja