Mada prihvataju da su dela za koje se terete Žaupljanin, Stanišić i Karadžić bila deo istog “zajedničkog plana” nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata iz velikih delova Bosne i Hercegovine, sudije zaključile da spajanje njihovih predmeta ne bi bilo u interesu pravde zbog “značajno šireg raspona” optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske


Zaključujući da spajanje predmeta ne bi bilo u interesu pravde, specijalno imenovano veće pod predsedavanjem sudije O-Gon Kvona/Kwon je odbilo zahtev Stojana Župljanina da se njemu i Mići Stanišiću sudi zajedno sa bivšim političkim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem.

Župljaninov zahtev je, podsetimo, zdušno podržao sam Radovan Karadžić, koji je u spajanju predmeta video priliku za “podelu tereta odbrane” sa ostalom dvojicom optuženih, ali su mu se suprostavili Mićo Stanišić i tužilaštvo ukazujući, pored ostalog, da bi spajanje predmeta odložilo početak suđenja i nepotrebno produžilo postupak protiv bivših “prvih policajaca” Republike Srpske i Autonomne regije Krajina.

Mada prihvata da su dela i propusti za koje se terete trojica optuženih bila deo “iste transakcije” i istog “zajedničkog plana” nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana, Hrvata i drugih nesrba sa velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine, veće ukazuje na “značajno širi raspon” optužnice protiv Radovana Karadžića. Ta optužnica, navodi se u odluci kojom je odbačen zahtev za spajanje predmeta, uključuje brojne navode za koje se Župljanin i Stanišić ne terete, kao što su masovna ubistva i deportacije Muslimana u Srebrenici 1995. godine, zatim produžena kampanja artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, kao i uzimanje osoblja UN za taoce u maju i junu 1995. godine. Osim za progone, istrebljenja, ubistva, deportacije i prinudna preseljenja Karadžić se - za razliku od Župljanina i Stanišića – tereti i za genocid i saučesništvo u genocidu, nezakonito terorisanje civila i uzimanje talaca, što njegov predmet čini ne samo znatno širim, već i mnogo složenijim. Osim toga, optužnice obuhvataju različite vremenske raspone: dok ona protiv Karadžića pokriva period od 1. jula 1991. do 19. jula 1996. godine, spojena optužnica protiv Župljanina i Stanišića ograničena je na period od 1. aprila do 31. decembra 1992. godine.

U odlučivanju o Župljaninovom zahtevu, veće je – kako se navodi – imalo u vidu i činjenicu da Stanišić na suđenje čeka od maja 2005. godine, kako i da je predraspravni postupak u predmetu dvojice bivših policajaca u “poodmakloj fazi”, dok je u Karadžićevom slučaju tek na početku, jer još nije odlučeno ni o zahtevu za izmenu njegove optužnice. Spajanje predmeta bi, zaključile su sudije, dovelo ne samo do daljeg odlaganja, već i do značajno složenijeg i dužeg suđenja Župljaninu i Stanišiću, čime bi bilo povređeno njihovo pravo da im se sudi bez nepotrebnog odlaganja.

Dijeljenje sadržaja