Ekspert odbrane prvog ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srpske počeo je iskaz o osnivanju i radu policije bosanskih Srba do 1993. godine. Svedoči na osnovu izveštaja koji je sastavio za potrebe suđenja bivšim čelnicima policije bosanskih Srba

Na suđenju bivšim zvaničnicima policije bosanskih Srba iskaz je počeo Mladen Bajagić, profesor na policijskoj akademiji u Beogradu, koji je 1992. godine bio je zaposlen u Službi nacionalne bezbednosti MUP Republike Srpske (RS).

Na poziv odbrane Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, Bajagić je pripremio izveštaj pod nazivom "MUP RS – začeci, delokrug rada, nadležnost, organizacija i rukovođenje u periodu od 1990. do 1993. godine". O radu policije bosanskih Srba iskaz je dao i 2008. godine kao svedok odbrane Ljubiše Borovčanina, komandanta združenih snaga MUP RS angažovanih u srebreničkoj operaciji, koji je prvostepeno osuđen na 17 godina zatvora.

Prvog dana ispitivanja svedok je govorio o metodologiji i izvorima koje je koristio prilikom sastavljanja izveštaja, a koji uključuju zakonske akte iz bivše Jugoslavije i RS, policijsku dokumentaciju MUP BiH i RS, kao i izveštaj policijskog eksperta tužilaštva Kristijana Nilsena/Christian Nielsen. Bajagić se bavio pitanjima de facto i de jure funkcionisanja MUP RS, procedurama disciplinske i krivične odgovornosti policije, a početkom ove godine napisao je dodatak o odnosu policije i vojske u RS s akcentom na odnose potčinjavanja, koordinacije, saradnje i sadejstva.

Prvi deo svedokove analize obuhvatio je istorijsku pozadinu događaja neposredno pre kreiranja srpskog MUP, odnosno uticaj tri nacionalne stranke u Bosni i Hercegovini na rad državnih organa. Prema Bajagićevim zaključcima muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA) je pokušavala da ostvari "dominantni uticaj nad kadrovskom politikom u MUP, kršeći međustranačke dogovore". Oni su, kaže svedok, naoružavali svoje aktiviste i slali ih na tajnu obuku u Hrvatsku. Svedok se detaljno bavio i aktivnostima Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ukazujući da su Hrvati već '90. godine proglasili Herceg-Bosnu na delu republičke teritorije. Ponašanje Srpske demokratske stranke (SDS) obradio je vrlo kratko i navodeći da su Srbi "povlačili poteze u skladu sa dešavanjima" i osnivali srpske autonomne oblasti (SAO).

Na konstataciju sudije da je "neuravnoteženo" to što je HDZ i SDA posvetio po više od 30 strana u svom izveštaju, a SDS samo tri, Bajagić je naveo da "nije hteo da opterećuje" sudije podacima koji su poznati iz Nilsenove analize i istakao da su sve tri strane "aktivno delovale".

Iskaz Mladena Bajagića mogao bi da traje i tokom naredne sedmice, obzirom da je i optužba za unakrsno ispitivanje tražila 15 sati, koliko je odobreno Stanišićevoj odbrani, a pitanja će mu postavljati i odbranaStojana Župljanina, bivšeg načelnika banjalučkog Centra službi bezbednosti. On se sa Stanišićem tereti za zločine srpskih policijskih snaga nad Hrvatima i Muslimanima u 20 bosansko-hercegovačkih opština.

Dijeljenje sadržaja