Bivši sudija opštinskog suda u Sanskom Mostu kaže da su srpski policajci zlostavljali i u neljudskim uslovima držali zatočene Hrvate i Muslimane iz tog grada. Nakon jednomesečnog zatočeništva u stanici policije prebačen je u logor Manjača kojim je upravljala vojska ali u čijem su obezbeđenju učestvovali i policajci. Među policajcima su se po okrutnosti – prema svedoku - posebno isticali oni iz Ključa


Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optuženim za zločine policije u dvadeset opština BiH tokom 1992. godine, danas je o stradanjima zatočenika u policijskoj stanici u Sanskom mostu i logoru Manjača svedočio Adil Draganović, bivši predsednik suda u Sanskom mostu.

Draganović je uhapšen 25. maja 1992. godine, dve nedelje nakon što ga je srpski Krizni štab smenio sa položaja predsednika suda u Sanskom Mostu. Gotovo mesec dana bio je zatočen u vlažnoj ćeliji Stanici javne bezbednosti (SJB) sa još osam zatočenika, u prostoru namenjenom za jednu osobu. Jedini izvor svežeg vazduha bilo je nekoliko rupica na limu koji je prekrivao prozor, a kraj kojeg su morali naizmenično da stoje kako se ne bi ugušili. Zatočenici koji su izvođeni na ispitivanje vraćali su se sa vidnim povredama po telu, licu i tabanima.

Tokom boravka u policijskom pritvoru, svedočio je Draganović, zatočenici su svakodnevno slušali "jauke i plač" pritvorenih u garažama preduzeća Betonirka, udaljenim pedesetak metara od policijske stanice. Sredinom juna policija ga je sprovela u logor Manjača i tamo je, sa grupom zatočenika, predat vojnoj policiji koja je upravljala logorom. Svedok, međutim, kaže da su, tokom njegovog boravka u Manjači, povremeno dolazili civilni policajci iz Sanskog Mosta i Ključa da obezbeđuju objekat, a da su policajci iz Ključa bili "naročito okrutni" prilikom premlaćivanja zatočenika.

Svi zatočenici u "koncentracionom logoru Manjača" su, opisao je Draganović, izgubili i do 30 kilograma telesne težine zbog slabe ishrane i redovnog zlostavljanja. U štalama Manjače bilo im je strogo zabranjeno da se pomeraju, a jedina aktivnost bio je prinudni rad koji je, između ostalog, uključivao i zidanje i pravoslavne crkve. Logor je krajem jula posetio i optuženi Stojan Župljanin kome se svedok tada obratio pošto se poznaju još iz srednje škole. Na Draganovićevo pitanje "koliko će trajati ta agonija?" Župljanin je kratko odgovorio da "neće biti ništa i da će svi izaći iz logora".

Pored svedočenja o uslovima i stradanjima u zatočeništvu svedok je identifikovao fotografije više objekata u Sanskom Mostu koji su, prema optužnici, služili kao zatočenički objekti - garaže fabrike Betonirka, fiskulturnu salu osnovne škole Hasan Kikić, gradsku sportsku dvoranu i hale preduzeća Krings. Svedok je rekao da je, prema njegovim saznanjima, policija obezbeđivala i upravljala svim zatočeničkim objektima u gradu.

Adil Draganović će u utorak odgovarati na pitanja odbrane.

Dijeljenje sadržaja