Odbrana Stojana Župljanina tvrdi da bivši predsednik suda u Sanskom Mostu i zatočenik logora Manjača "preteruje" i "doliva so na ranu" kada tvrdi da je Manjača u početku bila "logor smrti". Svedok, međutim, smatra da su svakodnevna maltretiranja, prebijanja, nedostatak hrane bili upravo plan za uništenje nesrba u "logoru smrti"


U unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Adila Draganovića, bivšeg predsednika suda u Sanskom Mostu koji je tokom 1992. godine više meseci bio zatočen u lokalnoj stanici policije i logoru Manjača, branilac Stojana Župljanina je sugerisao da optuženi, kao načelnik Centra službi bezbednosti (CSB), nije imao uvid u stvarnu situaciju na terenu pošto su upravnici zatočeničkih objekata slali "ulepšane" izveštaje. Jedan takav izveštaj, koje je branilac prikazao u sudnici, opisuje da zatočenici u Sanskom Mostu imaju ćebad i stiropore za spavanje, pravo na šetnju i posetu. Svedok je potvrdio da takav opis ne odgovara stvarnosti, ali je dodao da ne bi mogao da komentariše šta su nadležni mogli da znaju ili ne.

Činjenicu da je Draganović tokom zatočeništva saslušavan Župljaninov branilac je tumačio da su protiv njega sprovođene "pretkrivične istražne radnje", ali se bivši sudija nije s tim složio. Tokom ispitivanja, naglasio je svedok, policija nije zapisivala ništa, a takođe mu nikada nije ponuđeno da potpiše bilo kakvu izjavu. Ipak branilac je tvrdio da je svedok procesuiran pred vojnim sudom u Banja Luci za neprijateljske delatnosti i organizovanje oružane pobune, ali nije priložio dokument kojim bi to potkrepio. "Baš dobro što ste mi to kazali, jer do danas nisam znao", rekao je svedok i dodao da nikada nije dobio zvanični dokument o takvom postupku.

Advokat Igor Pantelić je svedoku još rekao da je "preterao" kada je u glavnom ispitivanju Manjaču opisao kao "logor smrti". Prema shvatanju branioca taj logor "nije napravljen da bi se neko uništio", a u njemu ljudi "nisu spaljivani i streljani", te svedok takvom izjavom "dodaje so na ranu". "Ja nisam pesnik, već svedočim o onom što sam doživeo", istakao je svedok i dodao da niko od zatočenika tokom prvih meseci boravka u logoru nije verovao da će preživeti svakodnevna prebijanja, maltretiranja i nedostatak hrane. "Šta je to bilo nego plan za naše uništenje?", upitao je Draganović.

Branilac prvooptuženog Miće Stanišića sugerisao je da je Adil Draganović, nakon što se 1995. godine vratio u Sanski Most, neovlašćeno počeo istrage o ratnim zločinima, ali je svedok objasnio da je imao pismeni nalog i ovlašćenje Kantonalnog suda. Branilac je takođe sugerisao da je svedok donosio zaključke o brojim događajima u Sankom Mostu na osnovu indirektnih saznanja. Draganović se složio i dodao da se njegova saznanja zasnivaju na analizama dokumenata koji su zatečeni u zgradi opštine i policije nakon što su Srbi 1995. godine napustili grad, kao i na razgovorima sa svedocima.

Svedočenje Adila Draganovića na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba biće zaključeno sutra.

Dijeljenje sadržaja