Potpredsednik prve ratne vlade bosanskih Srba danas kaže da se polovinom 1992. godine moglo zaključiti da su u logorima na srpskim teritorijama zatočeni i civili, ali da je tada verovao da se radilo isključivo o vojnim zatočenicima


Zamenik premijera prve ratne vlade na Palama Milan Trbojević nastavio je iskaz na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, koji se terete za zločine policije nad Hrvatima i Muslimanima počinjene tokom 1992. godine.

Kao i juče tužilac je od svedoka tražio da komentariše različite navode iz zapisnika sa sednica vlade iz 1992. godine. Tužilac je ukazao na zasedanje iz juna te godine na kom je bilo reči o pojavama nezakonitog postupanja sa ratnim zarobljenicima. On tvrdi da je tada smatrao da se radi "isključivo o ratnim zarobljenicima, a ne civilima", ali da se ne seća konkretnog izveštaja.

Na sednici početkom avgusta '92. vlada je zaključila da je potrebno izvršiti "kategorizaciju lica u sabirnim centrima". Svedok je danas prihvatio da je "bilo logično zaključiti da se radilo i o civilima", iako je juče rekao da je o zatočenjima civila u logore saznao kasnije - indirektno iz medija, a direktno kada je u novembru posetio Banja Luku.

Krajem avgusta vlada takođe zaključuje da MUP i Ministarstvo odbrane treba da obezbede predaju svih zatočeničkih objekata Vojsci RS. Svedok se složio da se "vrlo verovatno" može zaključiti da je bar do kraja avgusta policija bila nadležna za obezbeđivanje zatočeničkih objekata.

Trbojević je danas opisao i da je jednom prilikom u hodniku hotela Bistrik, u kom se nalazilo sedište vlade, čuo "bučnu raspravu" između tadašnjeg premijera Branka Đerića i Miće Stanišića koji je premijeru pretio hapšenjem. Svedočeći ranije Đerić je Stanišića opisao kao "siledžiju u vladi", "grubog i nekomunikativnog", koji se "uživeo u ulogu ratnog komandanta", a zanemarivao obaveze ministra.

Stanišićev branilac Slobodan Zečević bavio se političkim i istorijskim kontekstom nastanka nezavisne države Bosne i Hercegovine. Svedok se saglasio sa sugestijom branioca da su predstavnici Hrvata i Muslimana nelegalno proglasili nezavisnost u parlamentu BiH, a da su Srbi isključivo radili na očuvanju zajedničke države.

Odbrana je takođe ukazivala na "nemoć" centralne vlasti da kontroliše lokalne krizne štabove, koji su, prema navodima branioca, samovoljno postavljali policijske kadrove. Prema Trbojeviću krizni štabovi su "imali tendenciju" da komanduju policijom i vojskom, iako to ne bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti. Branilac je ukazao na izveštaj MUP iz novembra 1992. godine u kom se navodi da se predstavnici nekih opština i dalje "mešaju u kadrovsku politiku policije". Iako ne zna za taj izveštaj, Trbojević je rekao da je bilo situacija kada je lokalna vlast pokušavala da kadrove Srpske demokratske stranke postavi na mesta u policiji.

Dijeljenje sadržaja