Bivši zamenik ministra policije MUP BH, Vitomir Žepinić je na suđenju liderima policije bosanskih Srba, rekao da žali što MUP nije uhapsio političko rukovodstvo nacionalnih stranaka i time "narodu omogućio da izabere mirnu opciju, a ne rat"


Poslednji zamenik ministra unutrašnjih poslova u predratnoj BiH, Vitomir Žepinić, izjavio je da "žali" zato što početkom 1992. MUP nije "pohapsio" članove Vlade, Predsedništva i Skupštine BiH. Tako bi, smatra on, narodu bilo omogućeno da na izborima "glasa za život, umesto za rat koji su nudili tadašnji politički lideri". Žepinić je to rekao u nastavku svedočenja na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivšim čelnicima policije bosanskih Srba.

U unakrsnom ispitivanju, Žepinić se saglasio sa odbranom bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti u Banja Luci, Stojana Župljanina, da je rat u Hrvatskoj 1991. godine uticao na porast tenzija na tom području, kao i da ga je optuženi Župljanin redovno obaveštavao o incidentima na terenu. Svedok, međutim, dodaje da bi voleo da ga je optuženi "i više obaveštavao" ukazujući da je tek na ovom suđenju saznao da je bilo slučajeva kada je Župljanin, "preskačući" MUP, komunicirao direktno sa rukovodstvom Srpske demokratske stranke (SDS).

Žepinić je u glavnom ispitivanju rekao da je početkom aprila 1992. godine Mićo Stanišić "mahao pištoljem" i pretio da će ga ubiti. To se, prema njegovom iskazu, dešavalo na sastanku čelnika Srpske demokratske stranke na kojem je Žepinić prinuđen da podnese ostavku. Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića je danas to nazvala "svedokovom interpretacijom" i sugerisala da je njegova izjava kontradiktorna, pošto je sam prethodno rekao da prema pravilima niko nije smeo da ulazi naoružan u zgradu Predsedništva. To bi, prema odbrani, podrazumevalo da ni Stanišić nije mogao da sa pištoljem dođe na sastanak. Svedok je ostao pri stavu da mu je Stanišić pretio i dodao da je čak lično ponudio da odu u podrum ako Stanišić već želi da ga ubije, da to ne bi morao da čini u Krajišnikovom kabinetu.

Odbrana je takođe tvrdila da je Žepinić radio za Vojnu bezbednost Republike Srpske, a ne da je od septembra do novembra 1992. godine bio u zatvoru, kako je naveo u glavnom ispitivanju, tvrdeći da ga je lično Stanišić uhapsio u Beogradu i prebacio u zatvor na Pale. Žepinić je negirao veze sa vojnom službom bezbednosti tvrdeći da mu je jednom prilikom u zatvoru data uniforma i da je u pratnji upravnika zatvora odveden do Grbavice, da pronađe i izvede nekog Muslimana koji je bio načelnik Sekretarijata unutrašnjih poslova Jugoslavije. Po obavljenom zadatku Žepinić je, kaže, vraćen u ćeliju vojnog zatvora na Palama. Odbrana, međutim, nije postavljala pitanja o njegovom hapšenju u Beogradu.

Po završetku iskaza svedok se obratio Tribunalu sa molbom da svojim radom pomogne oporavak "njegove bivše zemlje" u kojoj je, kako je istakao, "svaki osamnaesti čovek poginuo, 40 procenata je proterano, a 750.000 stanovnika treba stručnu pomoć zbog post-traumatskog stresa". "Pomozite da se u mojoj zemlji vrati osmeh deci na lice", rekao je Žepinić na kraju obraćanja Veću.

Dijeljenje sadržaja