Bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH Vitomir Žepinić kaže da je optuženi Mićo Stanišić, prvi ministar policije u vladi bosanskih Srba, mahao pištoljem preteći mu likvidacijom, a nekoliko meseci kasnije ga je lično uhapsio u Beogradu i sproveo u zatvor na Palama


Lideri nacionalnih stranaka u BiH nisu 1991. godine shvatali da ne mogu da odlučuju o postavljanju stranačkih kadrova u policiji i stalno su vršili pritisak na rukovodstvo MUP. To je na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu rekao tadašnji zamenik republičkog ministra policije Vitomir Žepinić, analizirajući sadržaj presretnutih telefonskih razgovora između njega i Radovana Karadžića.

Karadžićeve optužbe da radi protiv interesa Srba i pretnje da će raspustiti republički MUP Žepinić je danas nazvao "lupetanjem". U iskazu je često isticao privrženost Sarajevu i suživotu, a nakon što mu je pokazan insert iz filma Smrt Jugoslavije o barikadama u Sarajevu u martu 1992. godine, zamolio je sudije za pauzu zbog "jake emotivne reakcije" na snimke koji pokazuju da "njegova zemlja umire".

Depešu Momčila Mandića od 31. marta 1992. godine, kojom je objavljeno odvajanje Srba iz republičkog MUP, Žepinić je okarakterisao kao "potpuno neovlaštenu". Sa ministrom unutrašnjih poslova Alijom Delimustafićem odmah je uputio novu depešu kojom iskazuju protivljenje deobi MUP. Na sastanku sa komandirima specijalnih jedinica MUP, koji je organizovan nekoliko dana kasnije, obojica su iskazali podršku zajedničkom radu tri naroda u policiji. Tokom tog sastanka pozvao ga je Momčilo Krajišnik i tražio da prekine skup i odmah dođe u skupštinu.

U skupštinu je ipak otišao po završetku sastanka. U hodniku je video maskirane i naoružane ljude u paravojnim uniformama. U Krajišnikovom kabinetu ga je dočekalo kompletno rukovodstvo Srpske demokratske stranke, kao i optuženi Mićo Stanišić sa zamenikom komandanta specijalne policije Milenkom Karišikom, koji je kasnije postavljen za komandanta specijalaca novoosnovanog srpskog MUP. Žepinić navodi da su ga prisutni, u veoma napetoj atmosferi, optužili da pozivima na zajedničko delovanje ruši koncept etničke podele MUP koji su navodno usaglasile nacionalne partije. Kada je izrazio sumnju u postojanje takvog dogovora Mićo Stanišić je izvadio pištolj i pretio mu likvidacijom, nakon čega je Žepinić podneo ostavku.

Sledećih meseci se skrivao, a u septembru 1992. godine, po izlasku iz kanadske ambasade u Beogradu, uhapsio ga je lično Mićo Stanišić i sproveo na Pale. Iz zatvora je, uz pomoć nekih prijatelja, pobegao posle dva meseca, nakon čega je emigrirao. Žepinić negira da je po izlasku iz zatvora imenovan za oficira vojne bezbednosti, kako je svedočeći u decembru prošle godine tvrdio bivši zamenik premijera prve ratne vlade bosanskih Srba, Milan Trbojević.

Žepinića će u ponedeljak unakrsno ispitivati branioci Miće Stanišića i Stojana Župljanina.

Dijeljenje sadržaja