Ekspert optužbe za nastanak i delovanje policije bosanskih Srba kaže da je tokom 1992. godine na teritoriji Banja Luke izrečena samo jedna disciplinska mera protiv pripadnika policije, ali ne za ratni zločin, već za bahato ponašanje


Nakon sedam dana okončan je iskaz Kristijana Nilsena/Christian Nielsen, eksperta optužbe koji je na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu govorio o formiranju, strukturi i delovanju srpske policije u Bosni i Hercegovini tokom 1992. godine.

Po odbrani, vojska je odgovorna za upravljanje pretpočinjenim jedinicama policije kao i za kažnjavanje počinilaca zločina iz redova policije. Nilsen ističe da se u naređenju o pretpočinjavanju, koje je Mića Stanišić izdao u maju 1992. godine, precizira da se policija u borbenim dejstvima pretpočivanjava vojsci, ali istovremeno ostaje pod direktnom komandom nadređenog oficira MUP. To, po Nilsenu, praktično znači da oficir MUP koji nastavlja da direktno komanduje policijskom jedinicom, prenosi naređenja koja dobija od oficira vojske uz čiju se jedinicu policija bori. Time bi se izbegla opasnost da, tokom ispomoći vojsci, policija izdaje naređenja na teritoriji koju ne poznaje.

Svedok je potvrdio da je policija do leta 1992. godine upravljala nekim zatočeničkim objektima za Hrvate i Muslimane, ali da su ti zatočenici tokom leta predati vojsci, na Stanišićevo insistiranje da policija prekine sve veze sa zatočeničkim centrima. On je, međutim, podsetio da su se pripadnici vojske žalili da, prilikom predaje zatočenika iz Omarske, Keraterma i Trnopolja, policija nije dostavila prateću dokumentaciju o tome zašto su ti ljudi zatočeni, kao i da su mnogi zatočenici bili u lošem fizičkom stanju. Policija je toliko želela da se reši bilo kakve veze sa logorima, navodi Nilsen, da je načelnik SJB u Prijedoru, Simo Drljača, iz izveštaja brisao delove koji potvrđuju umešanost policije u proterivanje i pritvaranje nesrba.

On je potvrdio navode iz svog izveštaja da je, uprkos izmenama koje je Mićo Stanišić tokom leta uneo u Pravilnik o disciplinskom postupku, na teritoriji CSB Banja Luka kojim je rukovodio drugooptuženi Župljanin, izrečena samo jedna disciplinska mera. Ona je izrečena pripadnicima specijalne jedinice koji su "jurili ukradenim vozilima", ali koji su ubrzo pušteni iz pritvora na pritisak drugih pripadnika jedinice.

Odbrana Stojana Župljanina takođe je tvrdila da je on, kao načelnik CSB, uglavnom koordinirao, a ne komandovao policijom. Nilsen je objasnio da bi se takvo tumačenje moglo primeniti samo na dnevne aktivnosti, pošto je načelnik javne bezbednosti upravljao jedinicama na dnevnom nivou, ali je i pored toga Župljanin imao najvišu vlast odnosno nadležnost da izriče disciplinske mere i otpušta zaposlene.

Dijeljenje sadržaja