Bivši zatočenik logora Manjača na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba opisao torturu kroz koju je prošao tokom zatočeništva i istakao da to ne krivi obične policajce već "kreatore fašistodne politike uništenja"


"Ja ne osuđujem policajce koji su me tukli u logoru Manjača, već one koji su kreirali fašistoidnu strategiju uništenja", rekao je Enis Šabanović, lekar iz Sanskog Mosta. O hapšenju i stradanjima u logoru danas je govorio na suđenju Mići Stanišiću, bivšem ministru policije u vladi bosanskih Srba i Stojanu Župljaninu, tadašnjem načelniku Centra službi bezbednosti u Banja Luci.

Šabanović je uhapšen u aprilu 1992. godine i prva dva dana je bio zatvoren u toaletu Stanice javne bezbednosti Sanski most. Naredna tri dana je proveo u garaži preduzeća Betonirka, udaljenog oko 150 metara od policijske stanice. Prilikom prebacivanja teško je pretučen. U "Betonirki", opisao je, pedesetak zatočenika su "kao punoglavci" neprekidno stajali, jer nije bilo prostora da se legne. Noću su ih stražari izvodili i prebijali. Pre nego što je prebačen na "konačnu destinaciju", logor Manjača kraj Banja Luke, proveo je još par dana u fiskulturnoj sali osnovne škole Hasan Kikić u Sanskom mostu. Tu se tortura nastavila i stražari su, kaže, radili "šta im se htelo".

Manjaču svedok opisuje kao "koncentracioni logor koji su smislili i vodili ljudi gori od Hitlera". Opisao je i posetu optuženog Župljanina logoru u leto 1992. godine i rekao da je on tada obećao da će nevini zatvorenici ubrzo biti pušteni. Međutim, uprkos obećanju, većina zarobljenika ostala je u logoru do sredine novembra te godine.

Tužiteljica je prikazala i izveštaj televizije CNN iz avgusta 1992. godine na kojem se vide izmučeni i izgladneli zatvorenici. Svedok je rekao da su prestravljeni zatvorenici novinarima govorili da je sve u redu, jer su bili svesni da bi u suprotnom bili surovo zlostavljani, što se desilo jednom zatočeniku koji je novinarima rekao istinu.

Branilac Miće Stanišića je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da je Šabanović zloupotrebio svoju profesiju i pomogao počinjenje krivičnog dela izbegavanja vojne obaveze time što je regrutima izdavao uverenja da nisu sposobni za služenje vojnog roka. Ti ljudi se nisu osećali sposobnim da idu u rat, rekao je Šabanović, i odbacio je navode o zloupotrebama.

Povodom iskaza o Župljaninovoj poseti logoru, branilac je tvrdio da optuženi nikada nije boravio u Manjači "u zvaničnom svojstvu". Svedok je, međutim, više puta potvrdio da je optuženog video kako izlazi iz jedne od štala u kojima su boravili zatočenici, a prethodno čuo njihov aplauz nakon što im se Župjlanin obratio sa obećanjem da će oni koji nisu počinili krivična dela biti oslobođeni. Šabanović je dodatno precizirao da je to bilo tokom prve posete optuženog, dok je o drugoj, koja je usledila nekoliko nedelja kasnije, samo čuo od ostalih zatvorenika.

Tokom današnjeg iskaza došlo je do zabune u pogledu sadržaja izjave koju je svedok dao istražiteljima tužilaštva, a u kojoj je govorio i o izjavi datoj islednicima JNA tokom zatočeništva. Nakon kraće rasprave, tužiteljica je odustala od nastojanja da to razjasni, obzirom da je u dokaze uveden transkript svedokovog iskaza sa suđenja Radoslavu Brđaninu i Momiru Taliću, iz juna 2002. godine, a ne sporna izjava tužilaštvu.

Na početku današnje rasprave Župljaninova odbrana je nastavila unakrsno ispitivanje Mirzeta Karabega. Branilac je tvrdio da je Karabeg, kao tadašnji zvaničnik SDA u Sanskom Mostu, pre hapšenja učestvovao u formiranju oružanih snaga lokalnih Hrvata i Muslimana. Svedok je to energično negirao i zamolio je sudije da reaguju kako ga branilac "ne bi više maltretirao". Kao i kod prethodnih svedoka, Župljaninov branilac je i Karabegu preneo izvinjenje svog klijenta uz objašnjenje da optuženi pre čitanja izjava "nije znao šta se zaista svedoku dogodilo".

Dijeljenje sadržaja