Branioci Miće Stanišića u uvodnoj reči tvrde da je savest njihovog klijenta "čista" i da je prvi ministar policije u vlasti bosanskih Srba "uradio i više od nužnog" kako bi sprečio kriminal i zločine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom 1992. godine

"Zločin je poslednja stvar koju bi Mićo Stanišić opravdao bez obzira na to ko ga je počinio i sa kakvom motivacijom, i njegova savest je čista." Tim rečima branilac prvog ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, Miće Stanišića je završio uvodno izlaganje pred početak izvođenja dokaza odbrane. Stanišić se, uz Stojana Župljanina, tereti za zločine počinjene nad Hrvatima i Muslimanima širom Bosne i Hercegovine tokom 1992. godine.

Stanišić "veruje" daće dokazi prezentovani tokom suđenja biti dovoljni da bude oslobođen svih optužbi. Branilac Slobodan Zečević je istakao da optuženi "nije čovek koji je u stanju da počini krivična dela koja mu tužilaštvo stavlja na teret". Odbrana tvrdi da će dokazati da Stanišić nije bio deo udruženog zločinačkog poduhvata s ciljem da se trajno uklone nesrbi sa teritorije RS, za što ga tereti optužnica. Prema odbrani, Stanišić je, naprotiv, "insistirao na striktnoj primeni zakona i propisa" tokom rada u republičkoj policiji, kao i na funkciji ministra policije RS.

U uvodnom izlaganju, branilac se osvrnuo i karakter optuženog. On je rekao da Stanišić potiče iz "siromašne, patrijarhalne porodice" te da je "predano i marljivo učio" u srednjoj policijskoj školi, gde je proglašen najboljim učenikom 1973. godine. Tada mu je "ukazana čast" da na Dan mladosti, predsedniku Josipu Brozu Titu uruči štafetu mladosti. U prilog Stanišićevoj etničkoj toleranciji branilac je istakao i da je u školskom internatu delio sobu sa jednim Hrvatom i Muslimanom i "nikada nije izražavao nacionalna osećanja ili netrpeljivost".

Veći deo uvodnog izlaganja branilac je posvetio nastanku i funkcionisanju SFRJ. Odbrana tvrdi da je poznavanje istorijskog konteksta neophodno kako bi se "pravilno razumeli događaji" tokom 1992. godine u BiH. Komunistički jednopartijski sistem zasnivao se na "floskulama bratsva i jedinstva" i zabranjivao je sećanja na sukobe među narodima SFRJ, od kojih su najsvežija bila iz II svetskog rata. Sećanja su "prenošena u okviru porodice", a u javnu sferu su dospela 1990. godine pojavom višepartijskog sistema i formiranjem nacionalnih stranaka kod kojih je insistiranje na nacionalnoj samosvesti "dobilo karakteristike nacionalne isključivosti i šovinizma".

Dodatni problem u BiH predstavljala je nekompetentnost kadrova koji su imenovani na osnovu nacionalne pripadnosti i bez iskustva u politici. To je, po advokatu Zečeviću, dovelo do urušavanja pravnog sistema i "nemoći centralne vlasti" jer su opštine počele da se udružuju u samostalne zajednice. Prema odbrani, ni centralna vlast RS, u čijem je sastavu bio optuženi, nije imala kontrolu nad lokalnim vlastima. Uprkos tome, po mišljenju odbrane, Stanišić je uradio i "više od nužnog… u okviru svojih odgovornostida se obračuna sa svakim vidom kriminala".

Prvi svedok odbrane, Andrija Bjelošević, bivši načelnik dobojske policije počeće iskaz sutra, a odbrana je za njegovo ispitivanje tražila dvadeset sati.

Dijeljenje sadržaja