Bivši radnik Službe državne bezbednosti iz Prijedora koji je saslušavao zatočenike logoru Keraterm kaže da Služba nije ispitivala masakr u "Sobi broj 3" gde je u julu 1992. godine ubijeno više od 150 ljudi... jer to "nije bilo u njihovoj nadležnosti, već u nadležnosti javne bezbednosti"


Na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optužba je na klupu za svedoke izvela nekadašnjeg pripadnika Službe državne bezbednosti u Prijedoru, Radomira Rodića.

Svedok je od sredine maja do avgusta 1992. godine svakodnevno odlazio u prijedorski logor Keraterm i ispitivao zatočenike o "saznanjima i umešanosti u oružanu pobunu protiv Srba". Iako saslušanje zatočenika "zakonski nije bio posao službe državne bezbednosti", kaže da je od šefa dobio usmeni nalog da to radi. Prema njegovoj proceni tokom proleća i leta 1992. godine saslušano je oko 1.700 lica.

Neposredno po formiranju logora, tvrdi svedok, na slobodu su puštani maloletnici i stariji muškarci, kao i oni za koje je saslušanjem utvrđeno da ne postoje razlozi za dalje zadržavanje. Ta praksa je, međutim, prekinuta posle desetak dana a Rodić je neke od oslobođenih kasnije ponovo sretao u logoru. Na ljudima sa kojima je razgovarao videlo se da "nemaju higijenske uslove, dovoljno hrane i da spavaju na daskama".

U noći između 24. i 25. jula 1992. godine vojnici su ušli u logor i masakrirali više od 150 ljudi u "Sobi broj 3". Prema predraspravnom podnesku tužilaštva policajci iz obezbeđenja logora nisu ih sprečili u tome, a neki su im se i pridružili u ubijanju.

Svedok kaže da je narednog jutra u dvorištu video "dva, tri leša", ali je kasnije čuo da je te noći ubijeno između 150 i 170 ljudi. Iako od nadležnih nikada nije dobio zvaničan nalog da sprovodi istragu u vezi sa masakrom u "Sobi broj 3", svedok je razgovarao o događajima od te noći sa zatočenicima koje je saslušavao. Izveštaj o incidentu, međutim, nikad nije napisao, pošto se to "nije uklapalo" u opis posla, jer Služba državne bezbednosti nije bila zadužena za obezbeđenje logora.

Odbrana Stojana Župljanina, tadašnjeg načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, ukazivala je da su Muslimani krajem maja prvi napali Prijedor. Reakcija srpskih snaga je, po njemu, bila odgovor na muslimanske napad, a ne neselektivno garantiranje muslimanskih naselja i nezakonito hapšenje civila, kako to tvrdi optužba.

Župljaninov branilac Dragan Krgović je ukazivao da je službene beleške koje je svedok sačinio tokom ispitivanja u Keratermu prijedorska policija kasnije koristila za pokretanje krivičnih prijava. Odbrana je takođe tvrdila da te beleške nisu prosleđivane u CSB Banja Luka, ali svedok nije mogao da precizira šta se dešavalo sa njima.

Dijeljenje sadržaja