Bivši funkcioner Stranke demokratske akcije Muharem Krzić ukazao da je Banja Luka 1992. godine podsećala na "koncentracioni logor" u kojem su nesrbi dobijali otkaze, bili prisiljeni da napuste domove, njihova imovina je uništavana i izlagani su pretnjama


Bivši čelnici policije bosanskih Srba Mićo Stanišić i Stojan Župljanin se terete da su od aprila do kraja 1992. godine bili odgovorni za "nametanje i održavanje restriktivnih i diskriminatorskih mera protiv bosanskih Muslimana i Hrvata" čime su, prema optužnici, počinili progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi koji se kvalifikuju kao zločin protiv čovečnosti. Svedok optužbe Muharem Krzić, nekadašnji predsednik SDA u Banja Luci, je opisao kakve su mere 1992. godine primenjivane prema njemu i njegovim sunarodnicima.

Tužilac je Krziću najpre predočio video snimak mitinga održanog u Banja Luci u oktobru 1991. godine, mesec dana uoči srpskog referenduma. Mitingu su, rekao je svedok, prisustvovale "vođe srpskog političkog bloka", među kojima Radovan Karadžić, Nikola Koljević, Momčilo Krajišnik i Velibor Ostojić koji su održali "zapaljive govore" pozivajući srpski narod na naoružanje i uništavanje imovine nesrba. Krzić je rekao da je taj miting bio "jasna naznaka stvaranja etnički čiste teritorije za srpski narod". Po svedoku, miting Srpske demokratske stranke (SDS) nije bio "folklorno, bezazleno okupljanje, već poziv na istrebljenje".

Krzić je Banja Luku opisao kao "koncentracioni logor" u kojem su nesrbima uskraćivana osnovna prava. Bosanski Muslimani i Hrvati su, po odlukama Kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), dobijali otkaze, bili su prisiljavani da napuste domove, njihova imovina je bila uništavana i upućivane su im pretnje.

Svedok je rekao da je u Banja Luci uveden i policijski čas čije je kršenje za nesrbe značilo "ne samo prekršaj već i smrtnu pretnju". Po rečima Krzića, ko se kretao ulicama Banja Luke u periodu od deset časova uveče do 5 ujutro, "rizikovao je da izgubi glavu". Takođe su, tvrdi, uspostavljeni kontrolni punktovi kojima je rukovodila policija. Policajci su zaustavljali nesrbe, tražeći im dokumenta koja su ponekad zadržavali kod sebe sa ciljem da "spreče kretanje Muslimana, Hrvata i drugih nesrba".

Nakon što je Stojan Župljanin, načelnik Centra Službi javne bezbednosti u Banja Luci, izjavio da "ne može da garantuje fizičku i imovinsku sigurnost građanima", Krzić je u aprilu 1992. odlučio da se sastane sa političkim i policijskim predstavnicima bosanskih Srba. Rezultat sastanka je, kaže, bio "razočaravajući". Predrag Radić, tadašnji gradonačelnik Banja Luke, mu je poručio da je "situacija u kojoj se nalaze Srbi van Krajine još gora" a načelnik Službe javne bezbednosti Vladimir Tutuš ga je uputio na bošnjačkog predstavnika u policiji. Po rečima svedoka, taj čovek je, međutim, otpušten jer nije hteo da potpiše izjavu o lojalnosti.

Muharem Krzić će sutra odgovarati na pitanja branilaca dvojice optuženih.

Dijeljenje sadržaja