Branioci Miće Stanišića i Stojana Župljanina u unakrsnom ispitivanju američkog istoričara Roberta Donje sugerišu da su bosanski Muslimani i Hrvati radili na ostvarivanju ideje o samostalnosti mnogo pre bosanskih Srba. Odbrana se poziva na Islamsku deklaraciju Alije Izetbegovića i faks poruku adresiranu na Mate Bobana


Istoričar Robert Donja/Donia, prvi svedok tužilaštva u predmetu bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina, se danas vratio na unakrsno ispitivanje koje je počelo još u septembru prošle godine ali je prekinuto zbog profesionalnih obaveza svedoka. Donja je u glavnom iskazu svedočio o političkim pripremama za stvaranje etnički čiste srpske države u okviru Bosne i Hercegovine, kao i o ulozi policije u tom procesu. Rekao je da je Srpska Demokratska stranka (SDS) već 1990. godine počela da radi na udruživanju srpskih opština širom Bosne s ciljem da izvrše podelu zemlje i predupredi ideju o samostalnosti za koju su se zalagali bosanski Muslimani i Hrvati.

U unakrsnom ispitivanju, branilac Miće Stanišića je tvrdio da je hrvatski entitet u BiH – takozvana Hrvatska zajednica Herceg Bosna (HZHB) - faktički postojala više od godinu dana pre nego što je formalno proglašena 18. novembra 1991. Branilac je predočio niz dokumenata, upućenih telefaksom predsedniku HZHB Mati Bobanu koji su, prema zaglavlju, sastavljeni 1990. godine. Donja je odgovorio da su datumi na dokumentima pogrešni i da telefaks mašina putem koje su poslati "nije bila dobro podešena". Branilac je potom nastojao da dokaže da su zakoni Bosne i Hercegovine primenjivani samo ako nisu bili u suprotnosti sa uredbama Herceg Bosne što je, po njemu, ukazivalo na "elemente državnosti" hrvatskog entiteta. Takođe je ukazao da je Hrvatska Republika Herceg Bosna (HRHB) nastavila da postoji do 1998. godine. Svedok se saglasio sa tvrdnjom branioca dodajući da je HRHB postojala kao "ilegalna" tvorevina i da su time kršene odredbe Dejtonskog sporazuma.

Na kraju unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac je ukazao da je svedok potpisao otvoreno pismo upućeno predsednicima Međunarodnog suda pravde i Tribunala u kojem se navodi da je presuda u sporu Bosna i Hercegovina protiv SRJ "loša", kao i da je "dokaz da se politika umešala u rad suda". Potpis svedoka na tom dokumentu, smatra branilac, govori da je njegov "ekspertski izveštaj pristrasan" jer se "svrstao na jednu stranu". Donjinu ekspertizu zbog toga treba odbaciti, smatra branilac.

I branilac Stojana Župljanina je na kraju unakrsnog ispitivanja sugerisao da je Donja "borac za muslimansku stvar", da je "bio blizak režimu bosanskih Muslimana" kao i da njegov izveštaj "nije objektivan". Donja je odgovorio da se sa time "jednostavno ne slaže". Župljaninov branilac je, inače, nastojao da dokaže da je Alija Izetbegović iskoristio svoju Islamsku deklaraciju kao osnov za kreiranje politike SDA u Bosni i da je njegov cilj bila islamizacija Bosne i Hercegovine. Donja je rekao da se "ne slaže" sa sugestijom branioca dodajući da je Islamska deklaracija napisana sedamdesetih godina i da "ne može" da se primeni na događaje koji su usledili dvadeset godina kasnije.

Dijeljenje sadržaja