Odbrana prvog ministra policije bosanskih Srba tvrdi da su Muslimani i Hrvati ugrožavali srpske interese u republičkom MUP Bosne i Hercegovine tokom 1991. godine, dok ekspert optužbe podseća da su slične optužbe stizale i na račun Srba.


Veštak optužbe Kristijan Nilsen/Christian Nielsen, autor ekspertskog izveštaja o podeli policije BiH i stvaranju srpskog MUP, je drugog dana svedočenja odgovarao na pitanja odbrane Miće Stanišića, ministra unutrašnjih poslova u prvoj ratnoj vladi na Palama. On se sa Stojanom Župljaninom tereti za zločine srpskih policijskih snaga nad Muslimanima i Hrvatima širom Bosne i Hercegovine u periodu od aprila do decembra 1992. godine.

Stanišićev branilac Slobodan Zečević se danas bavio analizom stanja u republičkom MUP BiH zaključno sa martom 1992. godine. Prema tvrdnjama odbrane Hrvati i Muslimani su tokom 1991. godine počeli sa "majorizacijom" odnosno zapošljavanjem svojih kadrova bez propisanih kvalifikacija u MUP, a na štetu Srba. Svedok je to objasnio kao "sliku žalosne situacije" u kojoj su sve tri strane često predlagale nestručne, ali politički podobne kadrove i podsetio da je u svom izveštaju istakao da su se sve tri strane međusobno optuživale za nepoštovanje međustranačkog sporazuma o podelama kadrova unutar MUP, sklopljenog između tri nacionalne partije.

Odbrana se pozvala na saopštenje koje su rukovodeći kadrovi republičkog MUP srpske nacionalnosti izdali početkom septembra 1991. godine u kojem, između ostalog, ukazuju da se u procesu odlučivanja zaobilazi zamenik ministra iz Srpske demokratske stranke, te da je navodno ukinuto mesto sekretara koje je trebalo da pripadne Srbima, kao i da se izdaju legitimacije licima koja nemaju zasnovan radni odnos. Svedok je podsetio da su radnici muslimanske nacionalnosti u isto vreme vrhu Stranke demokratske akcije uputili pismo slične sadržine u kojem optužuju Srbe za nezakonito ponašanje.

Prethodno je svedok u završetku glavnog ispitivanja od strane tužioca govorio o stalnim nesuglasicama između Vojske RS i MUP po pitanjima nadležnosti za hapšenje i pokretanje krivičnih prijava protiv pripadnika policije. Na osnovu analize dokumenata, Nilsen je zaključio da je policija bila nadležna da sankcioniše prestupe svojih kolega ukoliko su bili van borbenih dejstava. Tako na primer svedok navodi da je za sankcionisanje svih prestupa policajaca, koji su tokom leta 1992. godine obezbeđivali vojni logor Manjaču, nadležan bio MUP, pošto se stražarske dužnosti ne mogu podvesti pod borbena dejstva.

Kristijan Nilsen će sutra nastaviti da odgovara na pitanja odbrane.

Dijeljenje sadržaja