Bivši zamenik banjalučkog javnog tužioca kaže da policija u krivičnoj prijavi za masakr na Korićanskim stijenama nije dostavila sve informacije koje je imala o počiniocima. Zahtevi policiji da identifikuje počinioce nailazili na "zid ćutnje"


Tužilaštvo na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu ove sedmice izvodi dokaze o masakru 200 Muslimana na Korićanskim stijenama, koji su 21. avgusta 1992. godine počinili pripadnici prijedorske policije. Nakon svedočenja o policijskoj istrazi ubistava, danas je Marinko Kovačević, bivši zamenik javnog tužioca iz Banja Luke, govorio o ulozi tužioca u rasvetljavanju tog zločina i saradnji sa policijom.

Svedok je analizirao dokumente Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka prosleđene lokalnom tužilaštvu u vezi sa predmetom Korićanske stijene. Uz krivičnu prijavu od 30. avgusta priloženo je niz službenih beleški, lična dokumenta stradalih i vanredni izveštaj vojne komande tog područja, pisan 22. avgusta u kojem se navodi da je moguće da su policajci odgovorni za ubistva. Ta prijava međutim, nije sadržala spisak sa imenima policajaca koji su pratili konvoj, a koji je Simo Drljača prosledio CSB neposredno nakon zločina.

Uprkos postojanju tih informacija policija je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih izvršilaca, što je tužioca zakonski sprečilo da podnese zahtev istražnom sudiji za pokretanje zvanične istrage. Istragu nije mogao da pokrene ni krajem septembra kada je istražni sudija saslušao osmoricu preživelih pošto policija ni nakon toga nije podnela prijavu protiv poznatih počinilaca. Na dodatne zahteve tužilaštva upućene policiji da identifikuje izvršioce svedok je, kaže, naišao na "zid ćutanja".

Tužilac je od svedoka takođe tražio da komentariše slučaj osmorice zatočenika logora Manjača, koji su početkom avgusta '92. ubijeni u autobusu kojim su transportovani iz logora Omarska. Ni tada tužilac nije mogao da pokrene istragu jer se prijava ponovo odnosila na "nepoznate izvršioce". Svedok se složio sa tužiocem da policija nije iscrpla sve mogućnosti idenfitikovanja počinilaca, obzirom da nisu obavili razgovore sa zatočenicima koji su bili očevici ubistava u autobusu.

Odbrana Miće Stanišića, ministra policije bosanskih Srba tokom 1992. godine, tvrdi da policijska kvalifikacija krivičnog dela nije uticala na tok procesa. Stoga, prema odbrani, nije bilo bitno da li policija određeno delo kvalifikuje kao ratni zločin ili teško razbojništvo sa smrtnim ishodom, pošto finalnu odluku svakako donose tužilac i sudija koji vodi proces.

Branilac je još tvrdio da je vojno pravosuđe 1992. godine imalo potpunu nadležnost za procesuiranje ratnih zločina. Ukazao je na vojne smernice za određivanje kriterijuma krivičnog gonjenja u kojima se navodi da u nadležnost vojske, između ostalog, spada i procesuiranje ratnih zločina. Svedok se složio da je "sudeći po tom dokumentu" nadležnost bila na vojsci.

Kovačević će u ponedeljak odgovarati na pitanja odbrane Stojana Župljanina.

Dijeljenje sadržaja