Na suđenju zvaničinima policije bosanskih Srba prvi svedok Pretresnog veća, bivši zamenik vojnog tužioca u Banjaluci, kaže da su civilni sudovi u najvećoj meri bili nadležni za procesuiranje policajaca ukoliko počine krivična dela čak i u periodu pretpočinjenosti vojsci

Na suđenju zvaničnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu saslušan je Srboljub Jovičinac, prvi od tri svedoka koji iskaz daju na poziv Pretresnog veća. On je 1992. godine, u period koji pokriva optužnica, bio zamenik okružnog vojnog tužioca u Banjaluci. Svedok je pozvan kako bi sudijama pomogao da rasvetle ko je imao stvarnu nadležnost za krivično gonjenje pripadnika policijskih snaga za krivična dela koja su počinili tokom perioda pretpočinjenosti vojsci.

Tokom svog dokaznog postupka optužba je tvrdila da policija RS, na čijem je čelu bio Mićo Stanišić, nije istražila i kažnjavala zločine koje su počinili njeni pripadnici. Odbrana je, s druge strane, dokazivala da je policija u vojnim operacijama najčešće bila pretpočinjena vojsci te da je nadležnost za krivično gonjenje bila na vojnom pravosuđu, a ne na policiji i civilnim sudovima.

Prema svedoku, vojno pravosuđe je bilo nadležno da sudi vojnim obveznicima, a moglo je da pokreće slučajeve protiv civila ili policajaca samo ukoliko su im vojna lica bila suizvršioci. Po njegovom "dubokom uverenju",ako bi policajac sam počinio krivično delo, vojni sud bi se oglasio nenadležnim. Dodaje, međutim, da "praksa to nije do kraja razgraničila". On bi najpre proverio da li je policajac zaista bio pretpočinjen, a ako se radi o delu ratnog zločina prosledio bi predmet civilnom tužilaštvu, jer ratni zločini nisu isključiva nadležnost vojnih sudova.

Obzirom na svedokovu izjavu da su vojni sudovi nadležni za osobe u vojsci, tužilac je u unakrsnom ispitivanju pokušavao da dokaže da pretpočinjeni policajci po zakonskoj definiciji nisu vojna lica. Svedok se složio da pretpočinjavanje vojsci ne menja civilni status policajca.

Župljaninov branilac tvrdi da u stanju neposredne ratne opasnosti svako ko je vojno sposoban se smatra vojnim obveznikom. Svedok, međutim, ukazuje da je to tačno samo do trenutka kada počne mobilizacija. Čim je neko mobilisan, kako je bio slučaj 1992. godine, ukoliko je raspoređen u policiju stiče status policajca kada je reč o nadležnosti za procesuiranje. Advokat Dragan Krgović međutim smatra da svedok nije imao dovoljno iskustva 1992. godine u vezi sa statusom policajaca tokom perioda pretpočinjavanja te da zbog toga njegovi odgovori nisu korektni. Takođe je sugerisao da Jovičinac - tvrdnjama da vojna tužilaštva nisu imala nadležnost za krivično gonjenje policajaca - zapravo pokušava da zaštiti svoju instituciju od eventualne odgovornosti za neprocesuiranje zločina, s čim se svedok nije složio.

Stanišić i Župljanin se terete za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene u 20 bosansko-hercegovačkih opština tokom 1992. godine. Sledeći svedok veća, pukovnik VRS Slavko Lisica, daće iskaz 1. marta.

Dijeljenje sadržaja