General Slavko Lisica koji na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu svedoči na poziv Pretresnog veća, tvrdi da su vojni komandanti bili odgovorni za sve - od obdaništa i škola, preko preduzeća do policijskih snaga. Po tužilaštvu, Lisica je to možda želeo ali je realnost bila drugačija

Bivši komandant Treće taktičke grupe Prvog krajiškog korpusa VRS Slavko Lisica svedoči na poziv veća u predmetu bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Bivši ministar unutrašnjih poslova i nekadašnji šef policije banjalučke regije se terete za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene u BiH od aprila do kraja decembra 1992. godine.

U iskazima nekih od prethodnih svedoka, Lisica je pominjan u kontekstu pretpotčinjavanja policijskih snaga vojsci tokom izvođenja borbenih dejstava. Po tužilaštvu, policija je bila dužna da istraži i kazni eventualne zločine policajaca u borbenim operacijama. Odbrana, međutim, tvrdi da je u takvim situacijama nadležnost za krivično gonjenje bila na vojnom a ne civilnom sudstvu.

Odgovarajući na pitanjasudije Hola/Hall, Lisica je rekao da su "policijske snage, stanovništvo, obdaništa, škole, ekonomski potencijal i preduzeća" u njegovoj zoni odgovornosti bili pod "vojnom komandom". Kada je za tim bilo potrebe Lisica je, kaže, davao priliku Andriji Bjeloševiću, tadašnjem načelniku Centra službi bezbednosti Doboj, da se "dogovore kao ljudi" ali je generalova reč, ipak, bila "poslednja".

Sudija je, potom, predočio Lisici dokument u kojem Bjelošević traži povlačenje policije sa ratišta, zbog bezbednosne situacije u Doboju. Tokom svedočenja eksperta tužilaštva Juena Brauna/Ewan Brown, odbrana je ukazala da je general Lisica navodno rekao da "taj predlog razume, ali da ne dozvoljava povlačenje" što je, tvrde branioci, dokaz da je vojska bila nadređena policiji. Braun je tada primetio da Lisica ne izdaje naređenje o zabrani povlačenja, već samo "smatra da policiju ne treba povući". Komentarišući zahtev Bjeloševića, Lisica je danas rekao da je takav zahtev "ljudski" i da su mnogi od njega tražili povlačenje sa fronta jer se "boje rata i smrti". Prihvatio je, ipak, tumačenje sudija da bi u Doboju bilo manje zločina da su profesionalni policajci ostali u gradu i sprečavali pljačke i nerede.

Lisica je, takođe, tvrdio da bi "po pravu" nadležnost za gonjenje počinilaca krivičnih dela bila na vojnim sudovima. No, budući da 1992. godine nije bilo "vojnih sudova, države i morala", nadležnost je, kaže, bila na vojnom komandantu. Dodao je da ne želi nikoga da brani, čak ni policiju, već da ukaze da je "on, kao komandant, bio odgovoran za sve".

Svedočenje generala Lisice se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja