Bivši radnik banjalučke policije kaže da su u Prijedoru postojali "istražni i prihvatni centri", a ne logori, te da su u njih privođeni samo oni koji su bili uključeni u borbene aktivnosti ili su se dobrovoljno sklanjali izbeglice iz ratom zahvaćenih područja

Na suđenju nekadašnjim zvaničnicima policije bosanskih Srba, Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, završen je iskaz bivšeg radnika Centra službi Bezbednosti (CSB) Banjaluka, zaštićenog pseudonimom SZ-003, koji svedoči na poziv Župljaninove odbrane.

U završnici unakrsnog ispitivanja tužilac Tomas Henis/Thomas Hannis upitao je svedoka o saznanjima koje je tokom 1992. godine imao o logorima Manjača, Omarska, Keraterm i Trnopolje.Prema bivšem radniku policije Manjača je bila logor, Omarska je, kaže, "istražni centar" u koji su dovođeni vojni obveznici koji su učestvovali u borbama, a čuo je i da su u Prijedoru postojali "prihvatni centri" u koje su se sklanjali oni koji su izbegli iz ratom zahvaćenih područja. Tužilac je potom ukazao da se, prema zapisniku kolegijuma MUP od 11. jula ’92. godine, Stojan Župljanin žali zbog toga što "vojska i krizni štabovi zatvaraju Muslimane i Hrvate u logore", a zatim policiji prepuštaju da ih čuva.

Svedok je insistirao da se ne radi o logorima, već "prihvatnim i istražnim centrima", i kada mu je tužilac napomenuo da je termin "logor" upotrebio sam Župljanin u svom izlaganju. Dodao je da su krizni štabovi i lokalna politika u pojedinim stanicama policije "vodili glavnu reč" ne poštujući odluke ministra ili načelnika centra da se radnici policije mogu koristiti samo u svrhe održavanja javnog reda i mira.

U godišnjem izveštaju o radu CSB Banjaluka čije je delove tužilac prikazao svedoku navodi se da su "aktivnosti zločinačkih grupa i pojedinaca ostavile utisak anarhije i bezakonja", te da "podrivaju reputaciju policije", kao i da su neka krivična dela činili "koristeći policijske uniforme i legitimacije". Upravo delovanje tih grupa bio je razlog za postavljanje punktova širom grada, naveo je svedok, kako bi se svim građanima pružila bezbednost.

U izveštaju se takođe navodi da neki redovni i rezervni policajci koriste okolnosti i "angažuju se u kriminalnim aktivnostima" poput krađe imovine građana. "Ne daj bože" da je neko tako radio, kaže svedok, pošto bi u tom slučaju bili izvedeni pred disciplinske komisije i sudove. Svedok se složio sa delom izveštaja u kojem stoji da se događalo da naoružane grupe maltretiraju građane, a radnici policije su se "neretko pasivno odnosili" prema tim maltretiranjima što je, "narušavalo ugled službe".

Suđenje Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu koji se terete za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u 20 bosansko-hercegovačkih opština tokom 1992. godine, biće nastavljeno 10. oktobra. Tada će iskaz početni ratni načelnik odeljenja veze u prijedorskoj policiji koji će svedočiti bez zaštite identiteta.

Dijeljenje sadržaja