Mićo Stanišić je, po tvrdnjama svedoka tužilaštva Radomira Njeguša, tokom svog ministarskog mandata insistirao na disciplini, sprečavanju i otkrivanju zločina, procesuiranju i isterivanju iz policije kriminalaca kao i pitanjima ratnih zločina. Zato se, kaže, začudio kada je pročitao optužnicu u kojoj se tvrdi potpuno suprotno


Svedok optužbe Radomir Njeguš, bivši pomoćnik ministra policije Republike Srpske Miće Stanišića, je u unakrsnom ispitivanju ukazao da je drugooptuženi Stojan Župljanin bio "jedan od najvisprenijih i najpametnijih" načelnika Centra Službi bezbednosti (CSB).

Župljanin se, po svedoku, "nije libio da kaže sve što mu je bilo na pameti" pa je tako na sastanku 11. jula 1992. godine primetio da VRS "gura" policiju u prve redove i da to treba "onemogućiti". Njeguš veruje da su pripadnici VRS "podmetali" policiju zato što su bili "ljubomorni" na njihovu opremu, uniforme i naoružanje.

Branilac je predočio izveštaj o radu MUP od aprila do decembra 1992. godine u kojem se navodi da je najviše krivičnih prijava upućeno iz Centra službi bezbednosti u Banja Luci na čijem je čelu bio optuženi Župljanin. Svedok je to potvrdio, ukazujući da je to jedan od razloga što je u glavnom ispitivanju Župljanina nazvao "uspešnim načelnikom".

Deo izveštaja o radu MUP je posvećen i poslovima i zadacima zaštite od požara i eksplozija. Tužiteljica Džoana/Joanna Korner je u dodatnom ispitivanju primetila da se nigde u izveštaju ne pominju eksplozije i masovna razaranja katoličkih crkvi i džamija na teritoriji u nadležnosti MUP RS. Njeguš je odgovorio da takve stvari nisu pisane pošto "nije bilo zvanično raspoloživih podataka". Prihvatio je, međutim, da je razaranje verskih objekata ratni zločin. U dodatnom ispitivanju, Župljaninov branilac je ukazao da su u izveštaju registrovana 3 slučaja uništavanja džamija kao i 8 slučajeva razaranja katoličkih verskih objekata. Svedok je rekao da je o tome imao samo "nezvanične informacije".

Njeguš je ukazao da "čiste savesti" može da kaže da je bivši ministar policije Mićo Stanišić insistirao na četiri stvari: disciplini, radu na sprečavanju i otkrivanju kriminala, procesuiranju i isterivanju iz policije kriminalaca i pitanjima ratnih zločina. Pritom, rekao je, misli na ratne zločine koji su počinjeni prema građanima svih nacionalnosti. Zato mu je, kaže, bilo čudno kada je pročitao optužnicu u kojoj se navodi potpuno suprotno.

Tužiteljica je svedoku predočila niz dokumenata iz kojih proizlazi da se istražuju samo zločini koji su počinjenim nad Srbima. Njeguša je to, kako je rekao, "veoma iznenadilo", jer je stav ministarstva bio da se prema svim zločinima i zločincima postupa jednako.

Nakon što je Radomir Njeguš završio svedočenje, rasprava je nastavljena na sednici zatvorenoj za javnost budući da je bilo reči o zaštitnim merama za narednog svedoka.

Dijeljenje sadržaja