Branilac prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba tvrdi da je Teritorijalna odbrana u Zvorniku imala kontrolu nad pripadnicima rezervne policije koji su obezbeđivali većinu zatočeničkih objekata. Stav tužilaštva je da su i rezervni policajci bili deo MUP na čijem je čelu bio optuženi Stanišić

Svedok zaštićen pseudonimom ST-222 završio je iskaz o na suđenju bivšim policijskim zvaničnima bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu. On je tokom protekla dva dana svedočio o saznanjima o zločinima počinjenim nad nesrbima u Zvorniku 1992. godine.

Za masakr 88 Muslimana u Drinjači 30. maja 1992. svedok tvrdi da je saznao tek 1993. godine. Čuo je, kaže, da ga je počinila paravojna grupa Pivarskog, ali mu "nije poznato" da li je zvornička policija ikad istražila taj slučaj. Prema predraspravnom podnesku tužilaštva oko 150 Muslimana iz sela Kostijerevo zatvoreno je u školu u Drinjači, žene i deca su ubrzo pušteni, a ostao je 91 muškarac. Najpre su zlostavljani, a onda su u grupama od po deset zatočenika izvođeni napolje na streljanje. Tom prilikom je ubijeno ukupno 88 muškaraca.

Svedok je u glavnom ispitivanju izjavio da su pripadnici paravojne jedinice "Gogićevci" došli u Zvornik na poziv načelnika policije Miloša Pantelića i da su nosili policijske uniforme. Branilac je danas u unakrsnom ispitivanju ukazivao je da je Pantelića imenovala privremena vlada, a ne ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu je tada bio optuženi.

Glavno ispitivanje svedoka ST-222 se u velikoj meri odvijalo na sednicama zatvorenim za javnost, tako da nije bilo jasno koji je izvor njegovih saznanja o zvorničkim zločinima. Danas je, međutim, advokat Slobodan Zečević, branilac Miće Stanišića, na javnoj sednici rekao da je svedok tokom 1992. godine bio zaposlen u zvorničkoj policiji, što je on i potvrdio.

Dok tužilac tvrdi da su pripadnici policije obezbeđivali većinu zatočeničkih centara u opštini Zvornik, branilac sugeriše da je Teritorijalna odbrana "preuzela poslove odbrane i delove rezervnog sastava milicije", a svedok je i to potvrdio. Prema braniocu, bez obzira na to što su policajci obezbeđivali zatvor Suda za prekršaje, TO je imala ingerenciju nad njim, za šta svedok "misli da je tako".

Branilac je još sugerisao da je načelnik policije Marinko Vasilić naredio da se zatočenici iz Doma Kulture u Čelopeku prebace u zatvor Suda za prekršaje kako bi ih "zaštitio", pošto je čuo da ih pripadnici paravojne grupe "Žute ose" "maltretiraju, iživljavaju se i ubijaju". U skladu sa tezom odbrane da je TO kontrolisala i pripadnike rezervne policije, branilac je od svedoka tražio da objasni zašto je zadatak preseljenja zatočenika iz Čelopeka poveren aktivnim policajcima, među kojima je bio i svedok, a ne rezervnim koji su obezbeđivali zatočenike. Radilo se isključivo o pitanju iskustva, smatra bivši policajac, pošto "smo mi aktivni policajci bili iskusniji", a trebalo se izboriti sa TO i narodom koji su se protivili "spašavanju" zatočenih Muslimana.

Dijeljenje sadržaja