U izveštaju Posmatračke misije Evropske zajednice u BiH iz septembra 1992. godine navedeno je da su nevini civili zatočeni u logorima pod kontrolom bosanskih Srba bili samo "pijuni u pokvarenim igrama koje vode nacionalistički političari"

Civili zatočeni u logorima pod kontrolom bosanskih Srba bili su "samo pijuni u pokvarenim igrama koje vode nacionalistički političari", navodi se u izveštaju Posmatračke misije Evropske zajednice (PMEZ) u BiH iz septembra 1992. godine. Jedan od članova te misije, kapetan britanske vojske Čarls Džordž Aleksandar Meklaud/Charles George Alexander McLeod, je danas na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, čelnicima policije bosanskih Srba, svedočio o posetama severozapadnoj Bosni i Hercegovini koje su prethodile izveštaju.

U izveštaju PMEZ stoji da je "nemoguće izbeći zaključak da su većina zatvorenika nevini ljudi koji su uhvaćeni kao taoci za promociju etničkog čišćenja" kao i da posmatrače "nisu impresionirale" tvrdnje srpskih vlasti da su civili zatvoreni zbog lične bezbednosti. Danas je svedok rekao da je bilo jasno da je proterivanje civila iz njihovih kuća i zatvaranje u logore bio "postupak kojim se htelo rešiti tih ljudi".

Posmatračka misija veruje da vođe imaju "delotvornu kontrolu", navodi se dalje u izveštaju, a da su nekontrolisani elementi "marginalni" iako se neke vođe pozivaju na postojanje tih nekontrolisanih grupa kao "izgovor za varvarstva". Svedok je pojasnio da je ovakav zaključak donet nakon što su na terenu videli organizovane logore u kojima je ukupno bilo više od pet hiljada ljudi, a obezbeđivali su ih vojnici i policajci. To je, zaključili su evropski posmatrači, ukazivalo na postojanje "strukture".

Prilikom obilazaka logora kapetan Meklaud je imao priliku da se lično uveri kakvo je stanje zatočenika i razgovara sa njima, ali ističe da se većina "ustručavala da otvoreno govori" o stanju u logoru i uzrocima vidljivih povreda na njihovim telima. Većina zatočenih živi u strahu, uplašeni su za život, hodaju poput poniženih i degradiranih ljudi, što je očito na Manjači, napisali su posmatrači u izveštaju. Zlostavljanja su slomila duh zatočenika, a mentalni ožiljci će dugo biti prisutni. Zdravstveni uslovi su neprihvatljivi, a ranjeni i bolesni na Manjači smešteni su na podu štale i imaju samo jedno ćebe.

Pošto je svedok rekao da su u zatočeničkim centrima sretali decu mlađu od 17 godina i starije od 83 godine, branilac Stojana Župljanina, tadašnjeg načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka, sugerisao je svedoku da "dob ili pol nisu prepreka za sudelovanje u ratu". Britanski kapetan se načelno složio sa tom tvrdnjom, ali je istakao da u Bosni i Hercegovini ni na jednoj od strana nije video decu ili žene da nose oružje.

Branilac je naglasio i da je svedok samo na osnovu onog što je čuo od zatočenika došao do zaključaka da se radi uglavnom o civilima, te da je, po njemu, "normalno" da oni koji su se borili u civilnoj odeći, to negiraju kako bi bili što pre pušteni iz logora. Mada prihvata da je to moguće, svedok naglašava da je njegov utisak bio da se nije radilo o borcima već o civilima.

Dijeljenje sadržaja