Home



ZATOČENIŠTVO BEZ OBJAŠNJENJA




Policajci koji su privodili prijedorske Hrvate i Muslimane i zatvarali ih u logor Omarska nisu uvažavali sugestije islednika da je neophodno priložiti individualne dosijee u kojima se mora precizirati razlog hapšenja

Mićo Stanišić i Stojan Župljanin u sudnici TribunalaMićo Stanišić i Stojan Župljanin u sudnici Tribunala

Jedan od islednika koji je 1992. godine ispitivao zatočenike u logoru Omarska svedočio je na poziv optužbe na suđenju bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu. Iskaz dao uz mere zaštite identiteta, pod pseudonimom ST-254.

Iako je bio penzionisan iz službe Državne bezbednosti svedok je 26. maja 1992. godine reaktiviran na sastanku koji je u policijskoj stanici u Prijedoru organizovao Vojin Bera, šef odseka za državnu bezbednost pri Centru službi bezbednosti (CSB) Banja Luka čiji je načelnik bio optuženi Župljanin. Na sastanku su mu rekli da je reaktiviran zbog "usložnjene bezbednosne situacije" i "nelegalnog naoružavanja civila", a zadatak mu je bila "operativna obrada pretežno Muslimana".

U naredna dva meseca svedok je svakodnevno "operativno obrađivao" odnosno isleđivao zatočenike logora Omarska koje je hapsila prijedorska policija. Zatočenici su, većinom, najpre zatvarani u prijedorskoj policijskoj stanici i logoru Keraterm, da bi krajem maja 1992. godine bili prebačeni u logor Omarska gde su ostali do početka avgusta. Logor je obezbeđivala policija, a upravnik je bio Željko Mejakić, aktivni policajac, kojeg je Tribunal ustupio Državnom sudu BiH gde je osuđen na 21 godinu zatvora.

Inspektori su policajcima sugerisali da bi prilikom hapšenja morali da izrade pojedinačne dosijee u kojima je neophodno precizno navesti razloge hapšenja. U početku se to poštovalo, kaže svedok, ali se vrlo brzo s tim prestalo.

Zatvorenici su nakon prvog kruga ispitivanja razvrstani u tri kategorije i predloženo je da se svi iz treće kategorije puste na slobodu pošto nisu bili "bezbednosno interesantni", odnosno sumnjivi. Do puštanja, međutim, nije došlo. Od oko tri hiljade zatočenika koje je ispitalo desetak isledničkih timova, svedokov tim sastavio je tri krivične prijave koje su obuhvatile oko 30 ljudi. Međutim, prema njegovim saznanjima, te prijave nikada nisu obrađene i procesuirane.

Ubistva zatočenika od strane stražara u logoru su, tvrdi svedok, bili "pojedinačni slučajevi". Jedini problem o kojem ga je izvestio upravnik Mejakić bilo je ponašanje grupe pripadnika specijalne jedinice iz Banja Luke koji su od zatočenika oduzimali stvari od vrednosti i "stvarali probleme u odnosu sa ostalim policajcima".

Suđenje za zločine srpske policije nad Hrvatima i Muslimanima u dvadeset bosanskohercegovačkih opština biće nastavljeno sutra iskazom novog svedoka tužilaštva.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 474

NEMA GROBOVA - NEMA ZLOČINA: Karadžić pita gde su sahranjene sarajevske žrtve
PREBROJAVANJE KOSTIJU: Kako je utvrđen minimalni broj žrtava iz Srebrenice
DO POSLEDNJEG DAHA: Šešelj veruje da neko manipuliše njegovim zdravstvenim stanjem
U SLUŽBI SLUŽBE: Kako je Državna bezbednost koristila Arkana i Šešelja