Bivši predsednik Srpske demokratske stranke iz Prijedora tvrdi da su se u "gradskim pričama sva nezakonita dela i samovolja pojedinaca i grupa" u tom gradu pripisala SDS stranci, dok su oni zapravo samo nastojali da izbegnu konflikt i spreče da se Srbima ponovi tragedija iz Drugog svetskog rata


Srbi su vlast u Prijedoru preuzeli tek kada je zapretila opasnost konflikta, tvrdi Simo Mišković, bivši predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) iz tog grada. On je na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu svedočio o poslednjim pripremana za preuzimanje vlasti u gradu, kao i o noći između 29. i 30. aprila 1992. godine kada je to izvršeno.

Prema Miškoviću, konačna odluka doneta je 29. aprila na sastanku lokalnih srpskih zvaničnika koji su se okupili u kasarni JNA. Dogovoreno je da se policija i TO pripreme i da se te noći u 4 sata počne sa akcijom. Do 6 sati narednog jutra Skupština, policija, pošta i ostale institucije bile su pod kontrolom Srba. Svedok je više puta isticao da je preuzimanje prošlo "bez i najmanje ogrebotine".

Bivši predsednik prijedorskog SDS tvrdi da je odluka o preuzimanju doneta kao reakcija na "opasnost od izbijanja sukoba" nakon što je republički ministar policije Alija Delimustafić uputio depešu kojom zahteva da se blokadama puteva spreče svi pokušaji iznošenja opreme i naoružanja JNA.

Tokom jula 1992. godine Mišković je, zajedno sa optuženim Župljaninom i drugim lokalnim zvaničnicima, bio u delegaciji koja je posetila logor Omarska. U logor je, kaže, ušao pognute glave, jer mu je bilo neprijatno i bio je samo u sali za sastanke. Zatočenike je, tvrdi, video samo dok se penjao uz stepenice. Nikoga od njih prepoznao pošto su, kako ih je opisao, bili neobrijani, u izgužvanoj garderobi u kojoj su i spavali i "nisu imali mogućnosti da je okače na ofinger". Zdravstveno stanje zatočenih nije želeo da komentariše.

Nakon preuzimanja vlasti Mišković je, tvrdi, "pokušavao da zaštiti svoj i dignitet stranke" pošto su se u "gradskim pričama samovolja i nezakonite radnje pojedinaca i grupa i sve negativno" pripisivali SDS. Otvorenim pismom u lokalnim novinama pozvao je nadležne institucije da reaguju. Danas je, pak, izbegavao da odgovori na pitanje o kakvim se "nezakonitim radnjama i samovolji" radilo. Te na treći put ponovljeno pitanje je odgovorio kako se "govorilo da pljačkaju, ubijaju, odnose materijal sa tuđih kuća...". Uz skoro svaki odgovor je dodavao da je jedini cilj SDS bio da se "izbegne konflikt" i spreči da se "ponovi tragedija" koja je Srbe zadesila u Drugom svetskom ratu.

Odbrana Stojana Župljanina ukazivala je da je delovanje SDS bilo isključivo "odbrambena reakcija" na odluku o nezavisnosti BiH koju su doneli hrvatski i bošnjački predstavnici u republičkoj skupštini. Svedok se složio da SDS nije nikada planirala da realizuje ideje o preuzimanju vlasti, sve dok nije "zapretila opasnost otcepljenja BiH iz Jugoslavije, čemu se srpski narod protivio".

Iskaz je prekinut pošto se svedok rasplakao dok je govorio o raspadu suživota Srba, Muslimana i Hrvata i svojim pokušajima da putem pregovora reši sve nesporazume, "da se Srbima ne desi situacija iz Drugog svetskog rata".

Dijeljenje sadržaja