Tokom angažovanja policije u borbenim dejstvima vojni komandanti imali su svu nadležnost bez obzira da li se radilo o sadejstvu ili pretpočinjavanju, tvrdi odbrana bivšeg ministra policije bosanskih Srba. Vojni ekspert optužbe to negira i navodi da se često događa da se dve susedne jedinice bore zajedno bez zajedničke komande

Branilac Miće Stanišića nastavio je unakrsno ispitivanje svedoka optužbe, britanskog oficira Juena Brauna/Ewan Brown dokazivanjem da je jedinstvena vojna komanda imala nadležnost i nad policijskim jedinicama tokom borbenih dejstava, bez obzira da li se to opisivalo kao sadejstvo ili pretpočivanjavnje.

U prilog toj tvrdnji advokat Slobodan Zečević prikazao je niz vojnih dokumenata prema kojima vojni komandant istovremeno izdaje naređenja većem broju brigada. To je, smatra odbrana, podrazumevalo da se ista naređenja izdaju i policiji koja je u sadejstvu sa vojskom. Svedok smatra da to nije dovoljan dokaz za tezu da je policija bila pretpočinjena vojsci, pošto se u tim naređenjima konkretni zadaci izdaju isključivo vojsci, a samo se navodi da je potrebno sadejstvo sa policijom.

Odbrana veruje da bi čitava operacija mogla biti dovedena u opasnost ukoliko bi policija imala mogućnost samostalnog odlučivanja o izvršenju zadataka, te da zbog toga "u realnosti" nije moguće da policija ne bude pod direktnom komandom vojske. Pozivajući se na vlastito vojno iskustvo britanski oficir, sa druge strane, tvrdi da se često događa da se susedne jedinice bore zajedno bez jedinstvene komande.

Branilac je ukazao i na žalbe predstavnika policije upućene sredinom 1992. godine vojnim organima, Predsedništvu, predsedniku Vlade i predsedniku Karadžiću kao vrhovnom komandantu VRS. U tim dokumentima policija se žali zbog prekomerne upotrebe njihovih snaga na vojnim zadacima i onda kada to nije neophodno. U nekoliko dopisa sa potpisom Miće Stanišića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, navodi se da je policija "zbog angažovanosti na ratištu" sprečena da obavlja redovne dužnosti.

U jednom od dokumenata načelnik CSB Doboj navodi da je zbog bezbednosne situacije u gradu primoran da povuče milicionere sa ratišta. Međutim, u odgovoru vojske pukovnik Lisica kaže da "razume predlog", ali "ne dozvoljava" povlačenje. Braun, međutim smatra da ni to ne ukazuje "očigledno" da je vojska nadređena policiji, te da pukovnik Lisica ne izdaje naređenje o zabrani povlačenja, već "smatra" da policiju ne treba povući.

Ukazujući na nadređen položaj vojske, branilac je izneo nekoliko primera kada je vojni zapovednik imenovao načelnika stanice policije. Takva naređenja se moraju posmatrati "u kontekstu", tvrdi svedok, pošto je moguće da je do imenovanja dolazilo na novooslobođenim teritorijama u periodu dok nisu funkcionisale lokalne vlasti, kao i da je vojska možda prelazila okvire svojih ovlašćenja.

Vojnog veštaka optužbe sutra će unakrsno ispitivati odbrana bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti Banja Luka, Stojana Župljanina.

Dijeljenje sadržaja