Zamenik direktora policije MUP RS kaže da nije znao za zločine nad nesrbima u Sanskom Mostu tokom rata, kao i da "ne može da potvrdi" da su Srbi napadali nesrbe u Gradiškoj u kojoj je bio zaposlen tokom rata kao pripadnik policije bosanskih Srba

Iako je u sudnicu ušao sa merama zaštite lika i glasa i pod pseudonimom SZ-020, zamenik direktora policije u MUP RS, Nijaz Smajlović, odlučio je da se odrekne zaštitnih mera "jer nema šta da krije". Smajlović je na poziv odbrane trebalo da svedoči o karakteru Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banjaluka, iako o karakteru optuženog nije bilo previše govora.

Tokom 1992. godine, perioda na koji se odnosi optužnica za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u 20 bosansko-hercegovačkih opština, Smajlović je bio zamenik komandira saobraćajne policije u Bosanskoj Gradiški. U kratkom glavnom ispitivanju naveo je da je početkom aprila 1992. godine održan u policiji sastanak na kojem je saopšteno da je formiran MUP RS. Nakon toga svim radnicima je dato desetak dana da razmisle da li žele da ostanu u službi. "Jedinu suštinsku izmenu" je, po Smajloviću, predstavljala srpska trobojka na uniformama, pa je odlučio da ostane pošto je bio "protiv podela po nacionalnim šavovima".

U unakrsnom ispitivanju svedok je naveo da, iako je rođen u Sanskom Mostu gde mu živi deo porodice, ne zna šta se tokom rata dešavalo Muslimanima i nesrbima u tom gradu. On, tvrdi, nije čuo za zatočenički objekat Betonirka niti za granatiranje mahale – dela grada nastanjenog Muslimanima. "To nije moja zona interesa" rekao je danas na insistiranje tužiteljice Korner da potvrdi da zaista nema saznanja o incidentima u Sanskom Mostu.

Svedok "nije mogao da se složi" sa navodima tužiteljice da je policija u Gradiški tokom leta 1992. godine oduzimala oružje isključivo od Hrvata i Muslimana, već je tvrdio da je nelegalno oružje oduzimano od svih. Kada mu je predočila nekoliko dokumenata policije o razoružavanju u kojima se navode samo Hrvati i Muslimani, Smajlović se nevoljno složio: "ako je tako napisano, tako je".

U izjavi koju je Abid Jugo, njegov predratni kolega i komšija, dao sarajevskoj policiji 1994. godine, tvrdi se da je Smajlović vršio pritisak na Muslimane da ostanu u policiji. Svedok je, kaže, "frapiran" takvom izjavom i veruje da Jugo "to sigurno nije rekao", pošto "prijateljske razgovore" koje je imao, nije smatrao pritiskom.

U istoj izjavi se navodi i da je policija učestvovala u mučenju i progonu Hrvata i Muslimana, da su paljene kuće i ubijani nesrbi. "Naravno da to nije istina", rekao je danas svedok. Odbacio je, takođe, i druge tvrdnje koje mu je iznela tužiteljica. Prema njoj, Smajlović je znao za etničko čišćenje Gradiške i na to je pristajao, kao što je znao za zlostavljanja i otpuštanja nesrba. On to, kaže "ne može tako uopšteno da tvrdi da su Srbi napadali nesrbe".

Konačno, Smajlović je naveo da ne oseća moralnu odgovornost što je ostao zaposlen u službi koja je, po navodu tužilaštva, bila "opresivna prema nesrbima".

Suđenje Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu nastavlja se 5. decembra.

Dijeljenje sadržaja