Vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina tvrdi da je vojska a ne policija bila nadležna za procesuiranje policajaca koji bi počinili krivična dela tokom borbenih dejstava.

Vidosav Kovačević, vojni ekspert odbrane Stojana Župljanina, svedočio je danas o upotrebi policije u borbenim dejstvima tokom 1992. godine. Župljanin se, kao bivši šef policije banjalučke regije, uz Miću Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, tereti za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene u 20 bosansko-hercegovačkih opština 1992. godine.

Branilac Dragan Krgović je sa svedokom analizirao delove ekspertskog izveštaja koji je pripremio za potrebe suđenja. U tom nalazu on ističe da je prema Zakonu o odbrani vojska bila jedina oružana snaga zadužena za odbranu teritorijalnog integriteta. Upotrebu policije u borbenim dejstvima zakonski može da naredi isključivo predsednik republike koji je obavljao ulogu vrhovnog komandanta VRS. On smatra "neuobičajenim" to što su jedinice policije ušle u sastav oružanih snaga 1994. godine.

U izveštaju se, takođe, navodi da su pripadnici policije ipak korišćeni u borbenim dejstvima u sadejstvu ili kao pretpočinjeni vojsci. Ipak, Kovačević navodi da bez obzira na način angažovanja, policija je uvek bila pretpočinjena lokalnom vojnom komandantu tokom borbenih dejstava. U vojsci nema paralelnog niti kolektivnog komandovanja kao ni kolektivne odgovornosti, istakao je vojni ekspert odbrane, i zato se "sve što uđe u sastav vojske potčinjava se jednom komandantu".

U slučaju nedovoljnog broja boraca, pretpostavlja svedok, vojsci je bilo "najlakše" da uzme pripadnike policije pošto već imaju oružje. Zbog tih odluka su, međutim, načelnici centara službi bezbednosti ostajali bez velikog broja policajaca. Takvi slučajevi su trebali biti izuzeci, a ne tako česti kako su bili, zaključio je Kovačević.

U odeljku ekspertskog izveštaja o odgovornosti za sprečavanje i kažnjavanje počinilaca krivičnih dela protiv međunarodnog ratnog prava, svedok navodi da vojni starešina snosi odgovornost ukoliko ne spreči ili po počinjenju zločina ne pokrene postupak ili ga prijavi nadležnom vojnom starešini. To, po njemu, "svakako" uključuje i pripadnike jedinice policije koji su bili pretpočinjeni. Odbrana dokazuje da MUP nije bio nadležan za pokretanje postupka protiv policajaca koji bi počinili krivična dela tokom učešća u borbenim dejstvima, već da je ta odgovornost bila na vojnim istražnim i sudskim organima. Na pitanje sudije Harhofa/Harhoff da li je isključena mogućnost da se u nekim slučajevima policija i civilni sudovi bave krivičnim gonjenjem, svedok je naglasio da je "po njegovom mišljenju to isključeno".

Dijeljenje sadržaja