Bivši načelnik Stanice javne bezbednosti u Banja Luci, nevoljni svedok optužbe na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, tvrdi da se rukovodeći srpski kadrovi iz MUP BIH nisu na sastanku u hotelu Bosna u februaru 1992. godine dogovarali o podeli republičkog MUP, već da se sastali van kancelarija jer je "u hotelu lepše"


Vladimir Tutuš, bivši načelnik Stanice javne bezbednosti Banja Luka, došao je u Hag na osnovu obavezujućeg naloga Pretresnog veća koje vodi proces protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Istražitelji tužilaštva su 2004. godine sa svedokom obavili razgovor u svojstvu osumnjičenog, ali protiv njega nikada nije podignuta optužnica.

Svedok je sa Župljaninom radio u istoj zgradi od 1975. godine dok je Miću Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova ratne vlade bosanskih Srba, poznavao od 1971. godine, kada su zajedno pohađali policijsku školu.

Tužiteljica Korner je Tutušu predočila zapisnik sa sastanka vodećih srpskih kadrova MUP BiH, održanog 11. februara 1992. godine u hotelu Bosna u Banja Luci, tvrdeći da se na tom sastanku razgovaralo o pripremama za podelu MUP. Tutuš, međutim, tvrdi da "nije tako shvatio" sastanak, a na sugestiju da su učesnici bili isključivo Srbi i da su se sastali van sedišta Centra službi bezbednosti, svedok je rekao da ne zna da li su svi bili Srbi "pošto su neki možda iz mešovitih brakova", kao i da je "u hotelu lepše" nego u zgradi policije.

Čak i kada mu je tužiteljica citirala zaključak sa tog sastanka kojim se "nalaže srpskom kolegijumu da izvrši pripreme za konstituisanje srpskog MUP nakon donošenja Ustava Srpske Republike BiH", svedok je i dalje tvrdio da se ne radi o pripremama za podelu i da nije učestvovao u sastavljanju zapisnika niti zaključaka.

Svedok se nije složio sa sugestijom optužbe da su barikade i preuzimanje vlasti u važnim institucijama u Banja Luci, koje su 3. aprila izvršili pripadnici tzv. Srpskih odbrambenih snaga (SOS), bili politički organizovana akcija. Po njemu je to bilo samo "nemirno vreme" na političkoj sceni.

U članku iz lista Glas, u kojem se opisuju događaji od tih dana, a koji je tužiteljica detaljno analizirala sa svedokom, objavljeno je da je Krizni štab prihvatio sve zahteve pomenutih Srpskih odbrambenih snaga. Među njihovim zahtevima bili su uvođenje srpskih obeležja u MUP i otpuštanje svi rukovodnih radnika iz banaka i pošte koji su glasali na referendumu za nezavisnost BiH. Svedok je neke od zahteva SOS opisao kao "nerazumne" i negirao je postojanje Kriznog štaba u Banja Luci, mada se na spisku objavljenom u listu Glas, navode da su među njegovim članovima bili i svedok i optuženi Župljanin.

Dijeljenje sadržaja