Bivši šef banjalučke policije složio se sa braniocem Miće Stanišića da je sastanak Srba na rukovodećim položajima u MUP BiH, održan u februaru 1992. godine, predstavljao "pokušaj rešavanja postojećih problema" a ne, kako tvdi optužba, priprema za otcepljenje srpskog MUP


Vladimir Tutuš, bivši načelnik Stanice javne bezbednosti Banja Luka, koji je u Hag došao na osnovu obavezujućeg naloga kao nevoljni svedok optužbe, se u unakrsnom ispitivanju saglašavao sa svim navodima odbrane Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba. Stanišić se, uz Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti (CSB) Banja Luka tereti za zločine policijskih snaga bosanskih Srba tokom 1992. godine.

Tutuš se u potpunosti složio sa osnovnim tezama odbrane da su Srbi bili "marginalizovani" u republičkom Ministarstvu unutrašnjih poslova, da su policijske stanice kojima su upravljali Srbi bile "diskriminisane", kao i da su im "uskraćivani" oprema, naoružanje i uniforme.

Osvrćući se na sastanak srpskih radnika MUP održan 11. februara 1992. godine u hotelu Bosna u Banja Luci, branilac je sugerisao, a svedok se složio, da se radilo o sastanku na kojem je razmatrana upravo ta "kompleksnost problema" u MUP i iskazana želja da se oni reše. Kao ilustraciju, branilac je citirao Stanišića koji je rekao da je ministru Aliji Delimustafiću potrebno dati "primereni rok" za rešavanje "minimuma nerešenih zahteva". Optužba, inače, tvrdi da se radilo o pripremi za podelu policije, koja je ozvaničena 31. marta 1992. godine, kada su Srbi istupili iz republičkog MUP.

Optužba je juče prikazala i video snimak policijske parade od 13. maja 1992. godine na kojem je Stanišić u Banja Luci izvršio smotru pripadnika policije. Odbrana je danas sugerisala da se radilo o redovnoj smotri povodom Dana bezbednosti, kada su u bivšoj SFRJ izvođeni "kulturno-umetnički programi, sportski susreti i pokazne vežbe". Bivši šef banjalučke policije je potvrdio i sugestiju odbrane da je parada organizovana u "propagandne svrhe" odnosno, kako je rekao, da se građanima "ulije poverenje u bezbednost i pokaže snaga".

Kako bi pokazao posvećenost policije istraživanju krivičnih dela bez diskriminacije po nacionalnoj osnovi, branilac je predočio seriju krivičnih prijava iz 1992. godine. Prema tim prijavama najveći procenat počinitelja činili su Srbi, a među oštećenima Muslimani. Iako je u glavnom ispitivanju svedok odbijao da na osnovu imena identifikuje nacionalnost osoba koje su učestvovale na sastanku srpskih kadrova MUP, danas je bio spreman da ukaže na nacionalnost počinitelja i oštećenih na osnovu njihovih imena.

Dijeljenje sadržaja